Јавор је историјска планина, на њој су вођени бојеви и ратови 1804, 1876—1878 и 1912. Све до балканског рата (1912) ту се налазила српско-турска граница, а дуго је и превој Јавор био миграциони канал за људе који су селили из црногорских брда, даље у Србију.

На Кушићима, у подножје планине је Карађорђе од 1806—1809, са својим устаницима градио јака утврђења и шанчеве, који се још увијек препознају и данас их зову Карађорђеви шанчеви. На узвишици изнад бивше царинарнице налази се споменик великом јунаку Јаворског рата (1876—1878) мајору Михаилу Илићу, по коме носи име Основна школа на Кушићима. Поред споменика се налази гробље српских војника изгинулих на Калипољу.

Постоји велики број народних пјесама којима је опевана планина Јавор. Неке од њих су „Ој ливадо росна траво Јаворе“, „Под Јавором село што је“…

И нетакнута природа, љековите биљке, старе пјесме и приче. То вам је Јавор. За њу кажу да је једна од „најљековитијих“ планина у Србији. Поред свежег и чистог планинског ваздуха, посједује преко 40 врста љековитих биљака.

Налази се на тромеђи између општина Нова Варош, Ивањица и Сјеница. Њен највиши врх је “Василин врх”, надморске висине 1520 м. У подножју планине Јавор се налази ријека Увац, која се улива у ријеку Лим.

Има динарски правац пружања. Обрасла је листопадном (буковом) шумом, док са јужне стране расту четинари. Има доста пашњака, извора и потока, а могу се наћи и разни шумски плодови. Све ријеке из овог краја одликују се бистром, чистом водом, са богатим рибљим фондом, нарочито поточном пастрмком. На планини влада умјерена планинска клима, наводи Википедија.