Карађорђе није слутио да му је кум дио завјере за његово тајно погубљење.

Спомен комплекс Радовањски луг захвата површину од 46 хектара. Обухвата првобитно гробно мјесто вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа; цркву Светог архангела Гаврила, познату и под именом Захвалница; изграђени парохијски дом; љетњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8.5 км од Велике Плане, односно на 3.5 км од Манастира Покајнице. Доминира једном удолином, која се пружа десно од села Радовање.

Послије три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на земљи Драгића Војкића у Радовањском лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завјереници су сјекиром усмртили уснулог Карађорђа.

Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу, подсјећа Портал Опанак. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и повјерење Порте.

Доцније ће Карађорђево тијело је било више пута премјештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обиљежена великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

На мјесту убиства Вожда Карађорђа 1920. године је положен камен темељац за спомен цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу – цркву Захвалницу. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дјела вође Првог српског устанка.

Црква је подигнута  према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Представља једнобродну грађевину, димензија 13,58 пута 10,53 м, чији врх краси осмострана купола.

Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, са оскудном архитектонском декорацијом. Унутрашњност храма је подјељена на припрату, наос и олтарски простор, који се наводно налази на мјесту гдје је убијен Карађорђе. Иконостас, који дијели олтар од наоса, садржи седам икона и рађен је под утицајем српског средњовјековног сликарства. У наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 пута 110 цм, рад познатог српског сликара Паје Јовановића.