Мистериозни бунар пупак свијета, сличан оном на Делфима.

Римски бунар са листе Знаменитости Београда налази се испод платоа Горњег града на Калемегдану, удобно смјештен и вјешто скривен од очију посматрача иза црних, гвоздених врата. Сматра се да је бунар са листе Знаменитости Београд изграђен током аустријске владавине Београдом између 1717. И 1731. године. Међутим постоје списи и предања који оповргавају ову теорију.

Једно од њих је опис из времена Деспота Стефана, чији биограф помиње Римски бунар као мјесто складиштења хране још у 14.вијеку.

Далеке 1660. године турски писац, Ћелибија помиње римски бунар као силос за жито. Зна се да је Калемегдан био дом римског каструма, па и није искључено да је бунар направљен током њихове владавине.

За Римски бунар везују се многе легенде, а дефинитивно је најинтересантнија она која говори да је управо овај мистериозни бунар пупак свијета, сличан оном на Делфима. Старогчко предање говори о Зевсу који је желио да сазна гдје се налази средиште Земље, па је пустио два бијела орла која су се сусрела на пола пута, на тачки средишта Земље. Ту легенду прати прича Римљана који сматрају да је управо на том мјесту сусрета два орла, Орфеј пронашао пролаз до Хада.

Међутим, по подацима о изградњи Римског бунара, ни пролаз а ни бунар у том времену нису постојали. Данас је дно бунара испуњено водом, а раније је био тамница, док је некима постао и вјечно почивалиште.

Једна од прича говори о свирепој казни турских завјереника против аустријске владавине. Те 1494. године у Римском бунару утамничено је 37 завјереника, а угарски војвода Павле наредио је да се изгладњују и држе на дну бунара док не полуде. Када је до тога дошло спуштено им је оружје како би се међусобно поубијали и прождирали.

Римски бунар дубок је 60 метара, а његово око величине је 3.5 метра. До дна Римског бунара долази се кроз два спирала ходника који се налазе у зиду бунара. До дна има укупно 208 степеника, а на сваком деветом је одмориште. Спиралне степенице су на дну спојене полукружним ходником.