Да се сваког дана присјећамо страдалих припадника српског народа било би мало за све неиспричане и непознате приче нашој јавности.

Једна од мање познатих прича је и страдање учитељице Стане Арнаутовић.

Масакр у Пребиловцима су извршиле усташе између 6. и 11. августа 1941. под командом Ивана Јовановића званог Црни, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, дjеце и стараца.

У том стравичном масакру над српским народом страдала је и учитељица Стана Арнаут.

Стана Арнаутoвић рођена је у Метковићима 1909. године, а страдала у Пребиловцима 5. августа 1941. године. Имала је само 32 године када је брутално, прво мучена, а онда и заклана испред школе у којој је радила као учитељица, подсјећа Курир.

Овај злочин је чак и за фашисте и фашистичког генерала Алесандра Лузана био толико стравичан да је Бениту Мусолинију послао писмо у ком се згражава на догађаје које је видио у Пребиловцима. У том писму спомиње и судбину учитељице Стане Арнаутовић:

– Драги Дуче,

Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска мјеста Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км сјеверно од Дубровника) – сазнам од наших обавјештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми ријечи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дијете није било старије од 12 година! Злочин је неумјесна и наивна ријеч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсјекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле цријева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Примјетио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дјечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнијели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресјеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дијете у нашу војну болницу, повратимо га свијести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најприје, на смјену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред дјецом убили. Силовали су и дјевојчице од осам година. За све то вријеме пјевао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!

На вјечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човјек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дјечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побјегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину.

Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили…“ – написао је Лузано Мусолинију.

Српска православна црква је 6. августа 2015. године жртве из Пребиловаца канонизовала као Свете мученике пребиловачке.

Данас улаз у Културни и духовни центар Свети краљ Милутин краси биста учитељице Стане Арнаутовић. Бисту која је поклон селу од Удружења новинара из Новог Сада урадио је др Владимир Т. Јокановић.

Слава им.