Није ријеткост да се дјеца средњовјековних владара, нарочито ако нису и сама ступила на престо, временом буду заборављена до те мјере да им се у садашњости чак и историчари имена не сјећају. То је чешћи случај када су у питању женска дјеца, али има случајева када је заборав сустигао и мушке потомке славних династија. То је случај и са овим принцем Немањића крајње необичног имена.

Краљ Драгутин Немањић

Краљ Драгутин Немањић владао је Србијом у другој половини 13. века. Био је син краља Уроша I и Јелене Анжујске и оженио се угарском принцезом Каталином. Стицајем историјских околности, са престола га је смјенио брат – краљ Милутин, па Драгутинова дјеца никада нису наслиједила власт и много мање су историјски позната.

Са Каталином је Драгутин имао четворо дете чија су имена упамћена – два сина и двије ћерке, а нарочито је интересантно име његовог најстаријег сина. Принц се, наиме, звао – Урошиц!

О овом српском племићу мало се зна, па није познато ни поријекло овог имена.

Као најстарији син, вјероватно је од оца добио на управу неке територије, али није познато које ни када, као ни то да ли је Урошиц био жењен. Неки извори наводе да је он био отац кесара Војихне, једног од истакнутих великаша из доба цара Душана.

Лик му је сачуван на фресци лозе Немањића у Дечанима. Манастир Тавна на Мајевици, у Босни сматра се задужбином њега и његовог брата Владислава. Неки извори тврде да је њихова, као и њиховог оца, задужбина и манастир Папраћа.

Недвосмислено је познато да се Урошиц у једном моменту замонашио и да се након тога представљао као монах Стефан. У историјским списима се помиње да је умро млад и сахрањен је у манастиру Светог Ахилија у Ариљу, задужбини свог оца.

Према легенди, из гроба му је текло миро, због чега га је Српска православна црква прогласила за светитеља. Празник Светог преподобног Стефана Урошица Мироточивог обиљежава се 11. новембра, по јулијанском календару, односно 24. новембра по грегоријанском календару.

Мошти му почивају у манастиру Папраћа код Зворника, гдје су пренијете из манастира Светог Ахилија у Ариљу.

Извор: Историјски забавник