Велики кнез Андреј Богољубски био је радозналог ума, посвећен духовности и наукама, што је наслиједио од познатог дједа Владимира Мономаха, прапра унука византијског цара Константина Мономаха.

Млади Андреј био је обузет идејом о стварању руске православне државе, на територијама тадашњих кнежевина по византијском моделу и одмах по пунолетству кренуо је у Цариград, па на ходочашће у Јерусалим.

Вјешт, храбар, смирен, обучен у свим војним вјештинама, Андреј је у првим редовима учествовао у походима оца.

Јуриј Долгоруки столовао је у Кијеву, а када је дошло вријеме да замијени оца, сви су очекивали да ће Андреј доћи у Кијев. Пролазило је вријеме, а он се није појављивао, већ је ковао нове планове, који су били везани за нову престоницу, која ће бити удаљена од првих линија непријатеља, а бити толико значајна и уређена да ће засјенити Кијев и друге градове.

Умјесто Кијева, почео је изградњу Владимира. Донио је одлуку која ће имати судбински значај за развој и стварање Русије на садашњем простору. Област коју су Кијевљани звали Залесје, иза шума и далеко од граница из којих су долазиле хорде и пљачкаши, била је самим положајем заштићена. Почела је изградња Владимира као новог центра Русије.

Записана је његова наредба да све што има у Кијеву овде мора бити веће и љепше. Почела су да ничу многа велелепна здања: дворци, храмови, куле, утврђења.

Тако су кијевски бедеми дуги четири, а владимирски – седам километара, Златна капија на улазу морала је бити већа и лепша, а храмови од бијелог камена обрађеног на владимирски начин, међу којима је бисер старе руске архитектуре Црква Успења Пресвете Богородице.

Крајем 1170. године ујединио је све руске земље, а после четири године убијен је у ноћи 30. јуна. Руска православна црква канонизовала га је 1702. године. Његове свете мошти налазе се у Андрејевској Успењској цркви у Владимиру.

На неколико километара од Владимира, скоро као његово предграђе, налази се село свјетског значаја, именом Богољубово. Није утврђено да ли је свијети велики кнез добио име по њему, или село по кнезу, или по икони Пресвете Богородице Богољубске.

Одлучивши да умјесто у Кијев крене у Владимир и од њега створи нову пријестоницу кнез Андреј кренуо је са свитом и понио из вишгородске цркве највећу светињу икону Мајке Божије. Била је то чувена икона Пресвете Богородице, сликана руком Светога Луке, која је стигла из Цариграда. У близини Владимира, поред реке Кљазме, коњи су се зауставили и кнез је наредио да се на том мјесту преноћи, наводе Новости.

У сну му се јавила Богородица и тако је настала прва руска икона! У сну, јавила му се Пресвете Богородица са поруком да на том мјесту сагради храм, а да икону Богородице коју носи са собом однесе у Владимир. Руским сликарима је наредио да осликају нову икону са ликом Пресвете Богородице како ју је видео у сну. Тако је настала прва руска икона. Богородица стоји са погледом упереним према небу и обраћа се молбом своме Сину да заштити Руску земљу и руски народ.

Манастир Рођења Пресвете Богородице убрзо је подигнут на мјесту Јављања, а током времена око њега је створено насеље које је добило име Богољубово. Најстарија здања су под заштитом УНЕСКО, међу којима и она која су била дио резиденције великог кнеза Андреја Јурјевича Богољубовског.

Сјај и дух минулих времена зраче из ове светиње која представља један од бисера чувеног „Златног прстена Русије“, који обухвата најстарије градове Русије, музеје на отвореном, који чувају здања од дванаестог до осамнаестог века, манастире, цркве, тврђаве…