Још једна у низу пропаганди политичког Сарајева приказана је у филму „Сарајево сафари“. У филму је представљена опсада Сарајева и богати странци који су платили одређену надокнаду војсци Републике Српске како би са српских положаја пуцали на људе у слободном дијелу града. Жртве су, како се приказује у филму, били цивили који су се у том тренутку нашли на снајперу странаца.

Срамни „Сарајево сафари“ режисера и сценаристе Мирана Зупанича говори о како наводе федерални медији о „другачијој перспективи“ четворогодишње опсаде Сарајева и да више неће бити заблуда када је у питању агресија на Босну и Херцеговину. Режисер филма рекао је да ово „шокантна, невјероватна, а истовремено мрачна и песимистична прича“. Филм говори о феномену „лова на људе“, прецизније о богатим странцима који су долазили на положаје српске војске и одатле пуцали и убијали по граду убијајући цивиле.

Режисер је додао да су странци плаћали велике своте новца, али нико му није знао рећи колико конкретно је то било. Један свједок тврди да су тарифе биле више ако су погодили дијете. Тај исти свједок, који је и сам био више пута присутан на том лову на људске главе, каже да се највише пуцало из рејона Грбавице.

На овака потез реакције из српске нису изостале:
Огласио се Милан Тегелтија, савјетник Милорада Додика који је на Твитеру написао: “Документарац” теорија завјере у којем нема ниједног доказа, у којем режисер на свако питање одговара „не знам“ и који се заснива на небулозној причи три четири лика, као они за НЛО сто “свједоче” И то добије СА медијима третман историјске истине.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да више од двије и по деценије од завршетка рата у БиХ појави се самозвани режисер Миран Зупанич са, надасве, гнусним измишљотинама о томе како је био, пазите сад, потребан читав ланац оних који су нудили `ловачке аранжмане`, а притом не наводи ниједног свједока за то што тврди“, рекао је Којић Срни.
Којић је оцијенио да је „ријеч о чистој патологији болесног ума“.
Режисер Зупанич каже да је у својој каријери снимио много филмова, а ниједан није био ни приближно тако мрачан као овај. Тако црн и тако песимистичан, али с друге стране изузетно му је важно да сви који имају ту могућност шире знање о феноменологији зла које је у људском бићу, па се намеће питање зашто су Срби једини представљени као лоши и „тамо неки странци“, док Бошњаци опет испадају жртве.