Од опозиционих представника у скупштинској сали, данас су били само посланици СПС-а Горан Селак и Небојша Вукановић. СДС и ПДП одлучили су да не дођу. У сали није било ни посланика ДНС-а.

Опозиција

И док тврде да не подржавају Додиков вето, многи питају – како увијек нађу разлог да не дођу и то баш онда када се расправља о питањима важним за Републику Српску. Питају – да ли је стратегија СДС-а и ПДП-а – избјећи гласање по сваку цијену и да ли се то доводи у везу са утицајем појединих амбасада?

Умјесто да су ушли у салу, гласали ЗА или ПРОТИВ, или били СУЗДРЖАНИ, посланици опозиције, последњих година, када се треба јасно изјаснити о питањима важни за Републику Српску, бирају стратегију да или не дођу, или изађу из сале у вријеме гласања или направе инцидент због којих руководство тражи да буду удаљени са сједнице. Девет дана чекало се да ли ће опозиција ући у скупштинску салу и расправљати о агреману и Резолуцији њемачког Бундестага. Тек, пред почетак засједања, у страначким просторијама, пред новинарима Мирко Шаровић.

– Ове двије странке СДС и ПДП одлучиле су да данас не присуствују засиједању – рекао је Шаровић.

Бољи познаваоци политичких дешавања кажу да данас нису дошли на сједницу да би избјегли да се изјасне о Резолуцији њемачког Бундестага, која руши Републику Српску и за коју кажу да је излобирана у Сарајву. Никола Шпирић наглашава да се на овом примјеру види да се у Српској заговарају двије политике.

– Једна коју води СНСД на челу са Милорадом Додиком то јесте да се Бањалука пита а СДС и ПДП желе да Сарајево одлучује. Оно што је теже од тога што не можемо да дођемо до јединства ради избјегавања опозиције да дође у Народну скупштину и изнесе свој став, да се они на индиректан начин ниде као пожељни партнери у реализацији Декларације Бундестага шаљући поруку да су они пожељни партнери за реализацију те Декларације и политичком Сарајеву и међународној заједници – рекао је потпредсјендик СНСД-а Никола Шпирић.

Наши саговорници истичу да је ријеч о стављању личних, испред националих интереса представника опозиције јер се, како наводе, на свакој од сједница говорило о заштити Републике Српске и њених грађана.

– Без заштите националног интереса нема Републике Српске и то лидери и политичари који ен разумију они не треба да се баве политиком или свјесно наносе штету Републици Српској – навео је професор универзитета у Источном Сарајеву Драго Вуковић.

– Утицај страног фактора који не ради на добробит Републике Српске, него настоји да је дерогира, развласти и једноставно учини празном љуштуром јесте оно што је присутно у нашем политичком животу па и у Народној скупштини Републике Српске. Милорад Додик је показао по ко зна који пут да без обзира колико били јаки политички или економски они који чине да девастирају Републику Српску да је кадар да се супротстави не штедећи се и прихватајући сваки ризик – изјавио је декан Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић.

И грађани ПДП-у и СДС-у поручују да су требали ући у скупштинску салу и рећи јасно шта мисле.

А они који су радили у дипломатији, кажу, да им апсолутно није јасан став СДС-а и ПДП-а када кажу да су важни дипломатски односи са Њемачком, а истовремено нападају Милорада Додика због сусрета са хрватским предсејдником Зораном Милановићем. Овакав селективан приступ говори, кажу, да га СДС и ПДП користе за дневно политичке сврхе, а не да је то њихова конзистента политика. Шаровићу поручују и да засједање скупштине неће утицати на економске односе са Њемачком.

– Константно се протеже вијест у јавности да ће доћи до некаквих помјерања на економском плану. Неће доћи зато што та ситуација није уопште компликована колико се представља у јавности да је таква. У контексту односа, првенствено с предсједником Милановићем и са Хрватском, ја мислим да је јако добро да је Хрватска препознала потребу већег ангажмана унутар БиХ – сматра бивши генерални конзул БиХ у Франкфурту Лучиано Калужа.

Шта СДС и ПДП мисле о Резолуцији Бундестага, војној неутралности када је ријеч о сукобима у Украјини, санкцијама Русији, враћању одузетих надлежности, неће бити забиљежено у скупштинским стенограмима, јер кад је тамо одлучивано о овим питањима, њих није било.