А он се још никако није измиjенио, онакав исти каквог сам га оставио, писао је Бранислав Нишић о овом граду. Донимо вам оргинални запис.

Стари, стари Београд!

“У њему још постоји она иста стара, рђава калдрма и у њему се још једнако тјера она иста, стара, рђава политика; у њему још једнако има 50 професора и 400 жандара; 10 школа и 12 касарни; још једнако једна општинска болница, а два општинска гробља: у њему се још према протоколу “умирушчих” зна колико лежи мртвих, а према књигама статистичког одјељења не зна колико има живих становника; у њему још постоји једна управа вароши Београда а шест квартова, али се још једнако тако паметно ради као да постоји један кварт а шест управа вароши Београда; још постоји пет банака, а један трговачки и менички суд, а одавно је већ требало да буде једна банка а шест меничких судова…

У њему се још једнако мијењају општински одбори, а остају стално нерегулисане улице…”

А овако је Андре Бар доживио Београд  1903. године:

“Београд! Варош невјероватно живописна и лијепа. Он лежи на стрмовитом бријегу чије обале запљускују Сава и Дунав и по коме се куће нижу као гнезда по планинским стијенама!

Београд је поетичан и дивљи! Половина је тврђава, половина варош! Како је само чудновата она мјешавина његових крстова и минарета! Београд је мјесто гдје се два свијета, Европа и Исток, сусрећу не мијешајући се једно с другим. Никад ниједан предио није у мени изазвао силније узбуђење нечег оргиналног и новог!