Иако сваки град у Србији има свој грб, мало који од њих је привлачио толико пажње као кикиндски, на коме се налази сабља која пробада турску главу.

Грбови Србије су врло разнолики а кикиндски свакако спада у најнеобичније. Кикинда је свој грб добила далеке 1893. године, када је добила статус слободног града. Одлучено је да сyмбол буде црвена подлога на којој се налази оклопљена рука граничара која држи сабљу на коју је натакнута одрубљена глава Турчина. Разлог лежи у прошлости тог града – средином 18. вијека, када је Кикинда насељавана, српски народ је водио бројне битке за ослобођење од турског ропства.

Иако већини такав грб изгледа сурово, Кикинђани нису хтејли да га промјене. Наиме, када је локална власт прије неколико година, без икаквог повода, почела да користи грб с хабзбуршком круном, лавом и мањом турском главом, то је подигло велику медијску прашину у том граду. Локални властодршци нису имали куд, па су се вратили званичном симболу са турском главом. Ни ту се прича није зауставила јер су због тога простестовале власти у БиХ, као и у Санџаку. Но, како било, грб је остао такав какав је.

Грбови Крагујевца,Велике Плане и Лајковца су такође необични јер се на њима налази дивља свиња исплаженог језика са стријелом прободеном у чело.

Ови градови се налазе на географској позицији, која је богата разном дивљачи и представља омиљену локацију за ловце из Србије и иностранства.

Бркајлија са сабљом у једној руци и ралом у другој на симболу општине Ада такође вуче поријекло из славне историје.

Градић у северно-банатском округу веијковима је био на граници разних држава и увијек на удару освајача, наводи Курир.

Зато се на штиту сребрнасто-бијеле боје налази се граничар у плавом мундиру, а оружје и оруђе у његовим рукама подсјећа како су тада обични људи у исто вријеме морали да обрађују и бране своје посједе.