Процес грађења највеће равничарске тврђаве у Европи прије шест вијекова крије многе занимљивости мало познате јавности.

Посљедња српска средњовјековна пријестоница, на ушћу мале ријеке Језаве у моћни Дунав – Смедеревска тврђава, уједно је и најзначајнија туристичка знаменитост на подручју овог града.

Грађена по налогу деспота Ђурађа Бранковића у 15. вијеку, данас највећа равничарска тврђава у Европи јер се простире на око 11 хектара, остаће упамћена као посљедња српска престоница средњег вијека и двор српског владара трагичне судбине.

Бројне занимљивости везане су управо за ово здање, а ово су само неке од њих.

О грандиозности средњовјековног Смедерева говори и податак да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ Бранковић, један од најобразованијих владара свог доба, имао богату библиотеку. Према подацима с почетка 15. вијека, Смедерево је било развијени трговачки центар у ком су домаће становништво и Дубровчани стицали благо тргујући сребром, златом, свилом, бисерима и сољу.

Проклета Јерина

Град од камена подигнут је на мјесту гдје камена нема. Камење је довлачено са античких локалитета – Монс Ауреуса, Виминацијума, Маргума, Винцеје и других. Градитељи су у темеље уграђивали и дијелове саркофага, надгробне стеле и комплетне скулптуре, што је веома тешко пало околном становништву.

Тежак живот приликом зидања тврђаве народ је приписао Ђурђевој жени, деспотици грчког порекла Јерини Кантакузен, која је у традицији и легенди постала оличење зла и названа Проклета Јерина.

Великопосједник међу владарима

Ђурађ Бранковић био је један од најбогатијих европских владара свог доба захваљујући својим рудницима у Србији и посједима у Угарској. Био је власник палата у Будиму, Купинику, Некудиму… Из српских рудника у Ђурђево доба годишње је вађено 30 тона злата и сребра, а у цијелој Европи 47 тона. Ђурђеве ковачнице новца постојале су у Смедереву, на Руднику, Новом Брду и Сребрници, а новац деспотов био је најразноврснији и најљепши који је један српски владар оставио након цара Душана.

Деспот Ђурађ Бранковић је од Османлија откупио мошти Светог Луке, једног од четворице јеванђелиста, за 30.000 златних дуката. Дан када су положене мошти чудотворца у митрополију у Смедереву био је обиљежен свечаном атмосфером, побожношћу и вјером у боље дане за српски народ, наведено на на интернет страници Града Смедерева.