Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је да је у протекле четири године ресорно министарство издвојило између 40 и 50 милиона КМ за захтјеве пољопривредних произвођача, те да ниједан произвођач није одбијен у мандату садашње Владе.

Борис Пашалић фото: Срна

Пашалић је подсјетио да је набављено више од 1.100 нових трактора, 4.200 прикључака, изграђено више од 100 стаја и набављено 15 аутоматских музних робота за фармере.

– То су мјере на које сам поносан. Мислим да је све ово много значило пољопривредницима, јер их чини конкурентнијим – рекао је Пашалић данас за Алтернативну телевизију.

Пашалић је истакао да сваку инвестицију фармера на својој фарми, да ли је ријеч о изградњи објекта или набавци опреме, Министарство финансира са 30 одсто, минимално 40 одсто, ако су то газдинства на већој надморској висини или 50 одсто ако су то органски произвођачи.

Према његовим ријечима, план је да се још снажније настави финасирати пољопривредна производња.

– Видјели смо кризне ситуације у задње три године, као што су пандемија вируса корона и да је основно питање тада било имамо ли довољно хране. Зато морамо снажније подржавати производњу, не само финансијски и не само од влада, него и од општина, градова, кантона, са државног нивоа. Морамо преносити знања нашим пољопривредним произвођачима, јер пољопривреда се не развија искључиво захваљујући подстицајима, него примјени нових знања – додао је Пашалић.

Он је нагласио да је Влада Републике Српске успјела да у кризним ситуацијама да обезбиједи додатна средства и одржи стабилну производњу и довољно хране за становништво.

Говорећи о самозапошљавању пољопривредних стручњака и инжењера, Пашалић је навео да је ово добра мјера, те да је неопходно у континуитету улагати у способне агрономе.

– Сваки од тих младих агронома је добио од Министарства 40.000 КМ и сматрамо да је то озбиљан новац који може уз претходно знање и имање да обезбиједи старт за пољопривредну производњу – истакао је министар пољопривреде Српске.

Он је подсјетио и на подршку женама са села које су у овој години подржане са 5.000 КМ.

Пашалић је рекао да је у изградњу система за наводњавање уложено десетине милиона КМ и да су ти системи углавном бесплатни за кориштење.

– То финансирамо или из буџета Српске или са нашим партнерима. То су капитални пројекти, а за сваког произвођача који на свом имању постави систем, набави пумпу, тифон, цијеви, обезбјеђујемо поврат од 30 до 40 одсто – рекао је Пашалић.

Он сматра да је органска производња велики потенцијал и нешто што произвођачима може обезбиједити добар приход, као и да ће подстицаји за овај сектор бити милион марака у овој години.

– Ако кажем да смо 2018, године имали око 20 сертификованих органских произвођача, данас имамо око 70. Ако смо имали тад око 200 хектара, данас имамо 1.200. Нисмо имали уопште сертификованих органских произвођача у анималној производњи, а данас имамо око 1.500 грла, око 200 кошница – поручио је Пашалић.

Пашалић је похвалио рад противградне превентиве у Српској, нагласивши да ће овај систем бити пуштен и у Херцеговини, те да се постављају противградне станице на подручју Подриња, гдје ће се бранити и дио Србије уз ријеку Дрину, што је заједнички пројекат са Владом Србије.

Он је рекао да је Влада успјела реаговати упркос глобалним проблемима који нису заобишли ни Српску, као што су раст цијена репроматеријала и скупог ђубрива и горива, те раст цијене сјемена пшенице.

– Најавили смо да ће наши произвођачи пшенице имати 500 КМ по хектару. Са друге стране олакшавајућа околност је да су и ти финални производи скупљи и та се висока цијена сјетве компензује високом цијеном крајњег производа, али опет се мора помоћи произвођачима и фокус ће нам бити мјере које морају да помогну да се сјетва обави како треба – додао је Пашалић.

Према његовим ријечима, БиХ са својим бројем музних грла може да произведе довољно млијека за своје потребе.

Пашалић је поручио да је приоритет ресорног министарства и Владе Српске да се задржи динамика исплате подстицаја.

– Потребно је и бавити се припремом новог буџета и креирањем нових мјера како бисмо могли обухватити мала газдинства која до сада нису била обухваћена системом подстицаја – закључио је министар пољопривреде Српске.