Пред крај живота чувени Владета Јеротић рекао је да му је од свих српских писаца најдражи Милош Црњански. Његово дјело описивао је као чисту поезију, а из пар кратких сусрета остале су занимљиве анегдоте које је Владета прибиљежио у свом дневнику, подсјећа Опанак.

Преносимо вам неке од њих.

“Прије неки дан дуго је плакала јер је Милош исцијепао своју слику из младости коју је она нарочито вољела. Пошто је ово испричала у његовом присуству, упитао сам га зашто је то урадио.

Одмах је одговорио да не зна, -тако ми је дошло-, а онда мало злобно додао: -Зато што је сувише гледала у ту слику-, као да је хтио да каже: умјесто мене садашњег, она хоће још да ме воли лијепог из прошлости. Још је на све дошла накнадна опомена упућена мени: -Чувајте се жена!

Приликом једне моје нове посјете, када смо повели разговор о здрављу и медицини, рекао ми је: -Немам чему више да се надам, стигао сам до краја. Ничега се не бојим, још је страх остао само од моје жене. Видјећете, ако дочекате, невјероватно је шта се доживљава у осамдесет четвртој години, то се не може ни замислити, нити рећи, мора се доћи до тих година и онда знати. Гледам прије неки дан кроз прозор у сунце и увјерено кажем себи: Дошло је прољеће. Још мало па ћу изаћи напоље”.