У одмазди због пораза у сукобу са борцима Расинског и Јужноморавског партизанског одреда код Ћалија, Нијемци су у Другом свјетском рату у подножју брда Багдала у Крушевцу 29. јуна 1943. године стријељали око 600 цивила, укључујући жене и дјецу.

У подножју брда Багдала у Крушевцу 29. јуна 1943. године стријељали око 600 цивила

То мјесто је названо Слободиште и ту се сваке године одржавају манифестације „Свечаности слободе“.

Прије стријељања, у Крушевац је допутовао СС генерал Аугуст Мајснер који је потписао плакат и напоменуо да је ово масовно стријељање лично он наредио.

Највећи број стријељаних тога дана били су цивили из околних села. Стријељање је извршено као одмазда за напад на њемачке трупе у Краљеву неколико недеља раније у коме су партизани убили неколико Нијемаца, иако су знали да ће Нијемци убијати цивиле због тога.

Стријељања су такође вршена и у кругу Казненог завода, а тијела сахрањивана на Багдали.

У Крушевцу су за вријеме окупације и бугарски војници у више наврата вршили егзекуције, а то су чинили и наоружани Арнаути у немачким униформама и припадници квислиншког добровољачког корпуса (Љотићевци).

Послије ослобођења у Крушевцу је заточено и убијено око 1.200 припадника четничког покрета. Овај податак је дуго скриван од јавности.

Извор: СРНА