Хљеб је један од основних састојака сваког оброка у Србији, може се чак рећи да има својеврстан ритуални карактер. Традиционални поздрав добродошлице је када се пред госта изнесе хљеб и со.

Хљеб игра веома важну улогу и у религиозним ритуалима, чак се сматра и да је гријех бацање ове намирнице, колико год дуго стајала.

Погача је симбол породицне слоге, куце и доброте. Со симбол духовне хране и дијељења.

Овај обичај служења гостију хљебом и сољу устаљен је у вријеме Карађорђа, али његова традиција сеже у још даљу прошлост!

Хљеб и со су били симбол паганског српског и словенског бога Радогоста. Хљеб као ритуални предмет саставни је дио многобројних обреда у народној култури балканских Словена.

У народној магији хљебом се успоставља равнотежа између човјека и невидљивих сила које угрожавају његов живот или он служи као чаробно средство за остваривање људских намјера.

Прва функција најчешће се остварује даривањем хљеба, а друга се заснива на могућности да хљеб може преносити нека својства за која се сматра да могу дјеловати на онога који дође у додир с њим. Ова митолошка особина хљеба најбоље је исказана кроз лик и поруке Исуса Христа, који је бесједио својим ученицима: “Ја сам хљеб живи, ви једете тијело моје” и “Ви сте со земље. Имајте со у себи и мир имајте међу собом!”, наводи Опанак.

Прије се вјеровало у нашем народу да непознати гост може да буде неко божанство или дух негог умрлог претка, или било које надприродно биће. Због тога су путници намјерници увијек дочекивани са великом почасти.

По примању хришћанста  овај чин је постао један од симбола милосрђа. Гостопримство је временом постало један од препознатљивих особина српског народа , којим се Срби посебно поносе.