Кад у висини не постоји “горе” и “доле”, гдје су онда рај и пакао о којима се каже да је рај горе, а пакао доле?

Питање на основу ког је блаженопочивши Патријарх Павле дао објашњење гдје се налазе рај и пакао у нашем свакодневном схватању тих појмова:

“Не бисмо морали ићи чак “горе” у васиону да бисмо сагледали релативност наших појмова простора “горе” и “доле”. Можемо их уочити већ овдје, “доле”, на земљи.

Када на примјер кажемо да се птица или авион дигао са земље и узлетео горе, то је за антиподе, људе “испод” нас, то јест са друге стране земље, управо супротно, “доле”, баш као што њихово “горе” за нас означава “доле”, и обрнуто.

Ови просторни односи важе за сваку тачку на земљи и за све људе на њој. Схвативши то, моћи ћемо да разумемо да Бог, као духовно Биће, не потребује неко мјесто, као што неопходно бива са тјелесним бићима и предметима. Са друге стране, како нам је откривено у Светом Писму, у могућности смо да донекле схватимо и ту истину да ниједно мјесто није ван њега, да је Он свуда и у свему присутан.

У Светом Писму се ријеч “горе”, разуме се, употребљава и у њеном просторном, али и у духовном, моралном значењу. Када Господ Исус каже Никодиму да му се ваља родити “одозго”, јер ко се не роди одозго не може видјети Царства Божијега, Никодим те ријечи схвата у смислу физичког рађања, док их Господ употребљава у духовном, преносном смислу, односно у смислу новог рођења у Тајни Крштења.

У истом духовном смислу треба разумјети казивање Светог Писма о Господу Исусу да сједи Богу са десне стране, како је у давнини пророчки предсказао цар Давид у Псалтиру. Из старине, по схватању нашем, као и осталих европских народа и народа Блиског истока, десна страна је важнија од лијеве. Но, према изражавању Библије, десна је страна симбол Божанског, праведности и доброг, а лијева демонског, гријешности и злога.

Господ је праведнима са десне стране, ђаво је човјеку са лијеве; на Страшном суду Господ ће ставити праведнике Себи са десне, а грешнике са лијеве стране. У томе смислу, дакле, да је Рај у особитој близини Божијој, то јест морално одвојен од свега нечистог и грешног, мисли се када се каже да је он “горе”, на Небу, где никакво зло нема приступа.

За нас, Хришћане, као што смо изнијели, праведници су својом свјетошћу и чистотом у заједници са Богом и свима Светима, у радости и блаженству Раја схваћеног не у просторном, него у духовном, моралном смислу. Гријешници, пак, супротно томе, својим гресима и мржњом, духовно и морално одаљени од Бога љубави, налазе се у муци вјечној, у паклу, такође, схваћеном не у просторном смислу.

Ново Небо и Нова земља, као и васкрсла тијела имаће нове димензије, другачије него наше садашње, које ће се мјерити новом, златном мјером, “човјечијом, која је и анђелова” (Откр. 21, 15, 17). Гдје ће се налазити Нови Јерусалим, а гдје језеро огњено, у Светом Писму се не каже.

Несумњиво, да ће им се непогрешиво упутити и васкрсли праведници и васкрсли гријешници, немајући потребе у координатама ни нашег “горе”, ни нашег “доле”, наводи ду у књизи Патријарха Павла “Гје се налазе рај и пакао”.