Изненадним ноћним нападом бугарске Четврте армије на српске положаје 30. јуна 1913. године почела је Брегалничка битка. Овим нападом изазван је Други балкански рат. По завршетку Првог балканског рата, дипломате из Србије и Бугарске нису могле да се договоре око подјеле освојених територија.

Брегалничка битка

Србија је, по савезном уговору, сматрала да се рјешење спора преда арбитражном суду Русије, а Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана од стране Аустроугарске, није хтјела да сачека рјешење руског цара. Не чекајући одговор, Бугарска је 30. јуна 1913, без најаве, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто вријеме и битку на српском фронту. Тако је само мјесец дана након формалног завршетка Првог балканског рата започео и Други балкански рат. Брегалничка битка се водила од 30. јуна до 9. јула (од 17. до 25. јуна по старом календару) 1913. године. Простор на коме се одвијала битка, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, објема странама Злетовске ријеке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, седам пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, четири дивизије и три бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске ријеке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.

Тензије су куљале, те је и Србија је имала план за битку, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по његовом одбијању, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, није знало вријеме бугарског напада, због чега је Брегалничка битка била изненадна.

Предност изненадног напада и знатну бројчану премоћ бугарски генерали анулирају великом стратешком грешком: у очекивању брзе интервенције западних сила у њихову корист развлаче трупе да би запосјели што већу територију и након одлучног српског отпора и противнапада трпе велики пораз.

Ради својих територијалних претензија Бугаре нападају Грци, а затим и Турци, који у борби враћају део изгубљених територија, да би румунски напад на незаштићену бугарску позадину привео крају Други балкански рат.