Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да је Сребреница највећа обмана послије 1945. године и да је пресудан услов за трајно помирење да се у Меморијалном центру у Поточарима раздвоје цивили од војника.

Миливоје Иванишевић

– Треба измјестити шехиде, муџахедине и борце такозване Армије БиХ на неко друго грубље, а овај меморијални центар претворити у гробље искључиво цивилних жртава – рекао је Иванишевић у ауторском тексту за Вечерње новости.

Иванишевић је навео да је о недостатку доказа да је извршен масакр над муслиманским цивилима у Сребреници прво свједочио тадашњи истражилац за кршење људских права у Сребреници, високи комесар УН Хенри Вилард.

– Он је на тузланском аеродрому јула 1995. године, гдје се слило више од 20.000 избјеглих муслиманских цивила изјавио: „Нисмо пронашли никог ко је својим очима видио злочин“ –  рекао је Иванишевић.

Он је додао да су ту изјаву пренијели многи листови у свијету укључујући и „Тајмс“ и „Дејли телеграф“.

– То је нормално, јер није ни било злочина. Али то се догодило и зато што је Алија Изетбеговић наредио да се убије нешто муслиманске дјеце и жена. Ти лешеви би били необорив доказ о српском геноциду. Он је више пута изјавио чак и предсједнику САД Билу Клинтону да ће у Сребреници страдати најмање 5.000 муслиманских цивила – рекао је Иванишевић.

Он је указао да је на тој процјени „изграђен култ лажи о геноциду у Сребреници“ и нагласио да је изасланик УН за људска права Тадеуш Мазовјецки ту процјену подигао на 7.000, а да је на крају лансирана и устаљена бројка од 8.372 жртве.

Иванишевић је подсјетио да је укопавање првих 600 тијела наводних жртава почело 31. марта 2003. године у присуству тадашњег предсједника САД Била Клинтона, а да на списку тих 600 „жртава“ није било цивила, дјеца или жена.

– Међутим, био је 271 мушкарац, а они су већ наредне године оживјели у бирачком списку ОЕБС-а за прве изборе у БиХ. Фалсификат је био више него очигледан. У списак `жртава` уписани су живи муслимани Сребренице и околних села – навео је Иванишевић.

Он је нагласио да су на првим изборима биле 2.442 особе које су прије тога проглашене за наводне жртве и покопане у Меморијалном центру Поточари.

– Потом следи велики број лажних жртава и људи који су покопани претходних година и извађени из околних гробница. То су претежно њихови угледни борци, муџехедини одговорни за убиства, покоље и уништавање српских села, али насупрот тим чињеницама Меморијални центар се у свијету користи као доказ „нашег покајања“ за злочине који нам се приписују – рекао је Иванишевић.