Разне интригантне приче кружиле су око двора Карађорђевића.

Прича је било разних како о заборављеном принцу Ђорђу, тако и о краљу Александру.

У жижи јавности и трачева нашао се несуђени престолонасљедник Ђорђе, а прије свега шушкало се о његовом сексуалном опредјељењу.

Говркало се, наиме, да принца Ђорђа жене у опште не занимају па се чак тврдило да се његов отац, краљ Петар, у очајању жалио политичару Љуби Јовановићу Патку како му чувени професор Михајло Петровић, Мика Алас, “печати сина одпозади”. Те приче о Ђорђу ће демантовати његова супруга Радмила, кршна Црногорка из Његуша из братства Радоњића, опаскама да ако те невјерне Томе хоће да се увјере шта је њен муж, нека пошаљу своје жене или ћерке код њега.

И један озбиљан историчар и истраживач, др Бранислав Глигоријевић, који је годинама радио на тротомној монографији “Краљ Александар Карађорђевић”, наишао је на неке доказе који говоре да је најстарији син краљ Петра првог ипак имао ванбрачну ћерку и да је она зачета у првим годинама његовог боравка у “лудници” у Горњој Топоници. Глигоријевић о томе пише:

“Према прилозима за утврђивање идентитета Еве (Милеве) Алмаши-Илић, рођене 1928. године у Сенти, које ми је дао да прегледам Ђорђе Митровић, кустос Музеја Србије, она би могла бити ванбрачна кћи принца Ђорђа. Њена мајка Катарина Шаркањи у вријеме зачећа налазила се на раду у Топоници, гдје је Ђорђе тада био на лијечењу. Међутим, ни мајка, ни Ђорђе, који је посјећивао послије рата, нису открили ко је њен отац, а Ева је то сазнала послије њихове смрти, откривањем неких докумената, и на основу њих је полагала право и тражила да се утврди да је њен отац Ђорђе Карађорђевић”.

Као да се судбина поиграла са браћом Ђорђем и Александром. Осам година прије Милевиног рођења, посљедњег дана 1920. у једној од одаја америчког конзулата, рођена је једна дјевојчица коју су назвали Јелена. Била је то ћерка регента Александра Карађорђевића, будућег краља Југославије, и француске љекарке Шарлот Котијар. На крштењу је добила име Зорка, по Александровој мајци, ћерки црногорског краља Николе.

Александар и Јеленина мајка упознали су се уочи Првог свјетског рата у Паризу. Шарлот Котијар је била из Бретање и, због породичне традиције, пошто су јој отац и дједа били љекари, студирала је медицину на Сорбони. Ту је упознала кнеза Павла, а онда ју је он представио свом синовцу, српском престолонасљеднику. Наводно је планула љубав на први поглед, али државничке обавезе будућег краља и ратни добоши који су тутњали Европом раздвојили су двоје младих.

Судбина је хтјела да Шарлот Котијар по завршетку рата стигне у Србију као љекар у мисији Међународног црвеног крста. Нови сусрет младог регента и лијепе Бретањке био је неизбјежан и поново је распламсао притајена осјећања и родила се Јелена.

Ово је једна од ријетких брижљиво чуваних тајни династије Карађорђевић. Открио ју је краљевић Томислав Карђорђевић тек средином деведесетих година прошлог вијека. Да има сестру по оцу, он је сазнао за време Другог свјетског рата.

За ову предбрачну авантуру свог супруга знала је и краљица Марија, али дјеци о томе није говорила. Поред краљице, за овај слатки грех краља Срба, Хрвата и Словенаца знала је само неколицина његових најближих пријатеља. Кнез Павле је био најупућенији у ту породичну тајну. Он ће доцније неке детаље из те животне епизоде Александра испричати само најстаријем краљевом сину Петру другом.

Краљ Александар бринуо је о Јелени и њеној мајци како то доликује једном суверену, све до свог трагичног краја у Марсељу 1934. године. Од тада је бригу о њима преузео принц Павле. И краљица Марија редовно је Јелени слала рођенданске поклоне све до 1940. године, до њемачке окупације Француске.

Забиљежен је и одговор принца Томислава на питање како је та веза престолонасљедника и љекарке могла да опстане поред Николе Пашића и осталих радикалских аждаја:

“Када је завршен Први свјетски рат, Александар је већ имао тридесет година. Шапутало се о његовој ‘мушкој неспособности’: још као младић, боловао је од запаљења једног тестиса. Дуго је био лијечен, а послије преласка Албаније 1915. године стање му се погоршало, па је морао да се оперише. Никола Пашић, предсједник владе, бринуо је да се због ове бољке не прекине династија. Због тога је њему и дворском окружењу одговарало да провере да ли будући краљ може да има дјецу.”

Када је Томислав, шездесетих година прошлог вијека, боравио у Хиландару, господин Ђорђе С. Рош дискретно га је подсјетио на сестру Јелену. Принц је преломио. Рекао је себи: “Она је моја сестра и ту нема шта да се крије!” И тада се јавио телефоном. Био је то њихов први контакт:

“Био је тако присан као да смо стари знанци. Убрзо смо се и видјели. Била је мој гост у Енглеској, неколико мјесеци. Затим је била на вјенчању моје ћерке Катарине”.

Једном приликом принц Томислав је хтио да изненади сестру и ненајављен је посјетио у Атини. На улазу у зграду пресрео га је портир и одмах рекао: “Ви мора да сте брат госпође Јелене Јужениди!”

Иначе, Јеленин супруг је био министар спољних послова Грчке, подсјећају Новости.

Умрла је 19. јануара 1998. године. А њена мајка Шарлот Котијар преминула је четрдест и пет година раније, далеке 1953. године.

Често је Јелена долазила у Тополу, кришом, да у крипти Цркве Светог Ђорђа запали свијећу на очевом гробу.