Цијело село у колу, нико се не смије, нити подврискује. Музика весела, лица тужна, а на сваких двоје-троје који се држе за руке и по једно огледало.

Тако изгледа вјероватно један од најморбиднијих обичаја у Србији који налаже да се ово коло игра искључиво у смјеру казаљке на сату јер се другачије, како каже народ, „не ваља“.

За обичај за који већина у Србији мисли да је изумро или искорењен још половином прошлог вијека доказало се и видео-снимцима да се и те како још поштује.

Први снимак датира из 1993., а други из 2017. и они свједоче да је овај обичај жив што би модерним етнолозима могло да буде од велике помоћи, да га до детаља забиљеже, опишу и документују за будуће нараштаје.

Ријеч је о старом влашком обичају који изазива велико интересовање, готово подједнако као и црна свадба о којој је навелико писано по почетку истоимене серије инспирисане злочином без преседана који се десио у влашком селу Јабуковац, подсјећа Курир.

Тада је Никола, звани Црни Коле, тврдећи да је био омађијан влашком магијом, починио незапамћен масакр у којем је убио деветоро комшија-мјештана из тог села.

Црна свадба је стари влашки обред. Приликом смрти мушкарца који је по годинама стасао за женидбу, али је остао неожењен, сахрана је изгледала другачије. Важио је обичај да покојник буде сахрањен у свадбеном одјелу и да га испрати вјереница или нека друга млада дејвојка одјевена у венчаницу. Актери овог обичаја били су и сви присутни на сахрани који се обуку и оките као сватови.

Шта је помана, коло за мртве

Такозвано коло за поману, односно коло за мртве још један је необичан влашки обичај. Коло за мртве се играло у правцу казаљке на сату, док сви плачу и играју. Суштина је да се преминулом обезбиједи све оно што није имао, чак и свадба. Даће праћене плесом и гозбом омогућавале су благостање покојнику на оном свету.

Кад мајка мора да заигра свадбено коло на гробу свог сина

Брак са покојником био је уговорен на годину дана. Најпотреснији тренутак је био када мајка покојника мора да заигра свадбено коло на гробу свога сина. Вјеровало се да ће тај брак бити реализован у загробном животу. Дјевојка која се удала за мртвог човјека има право поново да се уда, али ће она, након своје смрти, бити са својим првим “супругом”. Како би прича била што помпезнија, данас се овом обичају придодају разни детаљи који иницијално нису били дио влашког обреда.

Помана или у српском језику помен

Помана је настала из народног вјеровања потомака покојника, који су сматрали, да на оном свијету влада глад, жеђ, тама, хладноћа и оскудица у свему. Како би од тих пошасти заштитили покојнике живи су кроз поману жељели да својим мртвима пошаље најнеопходније за њихов загробни живот (храна, пиће, светлост, штап за одбрану итд).