Петар Петровић Његош рођен је 13. новембра 1813. године, био је велики српски пјесник и поглавар Црне Горе.

Матија Бећковић је за Његоша рекао да је да је био највећи српски пјесник и најзначајнији владика СПЦ, послије Светог Саве. “Имао је 17 година Раде кад је постао Петар, онолико колико је имао Растко кад је постао Сава”, рекао је једном приликом Бећковић.

Његош се родио на Његушима, као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра првог, и Иване Пророковић. На 450 страни сабраних Његошевих писама у књизи из 1951. године пише:

“Његош је на крштењу добио име Рафаел, али се звао Радивој, а најрадије су га звали Раде.”

Његова дјела и данас живе и значајан су дио црногорског али и српског културног наслијеђа. Његово најславније дјело је свакако “Горски вијенац”, које је у Бечу оцијењено као „манускрипт генијалног творца“. Не мање генијална су и дјела “Луча микрокозма”, “Огледало српско” и “Лажни цар Шћепан Мали”, подсјећа Мондо.

Подсећамо вас на најбоље изреке овог великог писца и филозофа:

1.Чашу меда јошт нико не попи,

што је чашом жучи не загрчи;

чаша жучи иште чашу меда,

смијешане најлакше се пију.

2.У добру је лако добар бити,

на муци се познају јунаци!

3.Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.

4. Ко на брдо, ак и мало, стоји

више види но онај под брдом.

5.Очи зборе што им вели срце.

Тешко земљи куда прође војска.

6.Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал зубе поломи!

7.Свак је рођен да по једном умре,

част и брука живе довијека.

8.Удри врага, не остав му трага,

али губи обадва свијета.

9.Бич сам божји за тебе исплетен

да се стављаш шта си урадио.

10.Без муке се пјесма не испоја

без муке се сабља не сакова.

11.Благо томе ко довијека живи

имао се рашта и родити.

12.Вук на овцу своје право има

ка тирјанин на слаба чоека;

ал тирјанству стати ногом за врат;

довести га к познанију права,

то је људска дужност најсветија!

13.Младо жито, навијај класове,

14.Нека буде борба непрестана,

нека буде што бити не може.

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко меко покољење.

15.Мед за уста и хладна пријања,

а камоли млада и ватрена.

16.Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјештвом.

17.Усред подне да га човјек сретне,

сва би му се кожа најежила

18.Покољење за пјесну створено

виле ће се грабит о вијекове

да вам вјенце достојне саплету

ваш ће примјер учити пјевача

како треба с бесмртношћу зборит.

19.Славно мрте, кад мрети морате.

20.Свијет је овај тиран тиранину.

а камоли души благородној.

21. Здраво твоја глава на рамена,

ти ћеш пушку другу набавити

а у руке Мандушића Вука

биће свака пушка убојита.