Новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да су ствари у БиХ одавно дошле до зида и ако не буде унутрашњег договора, тешко ће се моћи наставити у будућности.

Жељка Цвијановић (фото: instagram.com/ zeljka.cvijanovic)

Цвијановић је нагласила да је увијек отворена за разговор и договор и да ће се тако понашати и у Предсједништву, ако буде фер плеј, а ако буде морала да брани интересе Републике Српске то ће радити на јасан начин како је предвидио Устав.

Цвијановић је оцијенила да је констелација односа у новом сазиву Предсједништва БиХ иста као што је била и у претходном сазиву и да политике новоизабраних чланова нису никаква непознаница, али да ни њена политика није никаква новост.

– Колико ћемо бити успјешни или неуспјешни зависиће од сва три фактора. Знам да постоји незадовољство хрватске заједнице чињеницом да не могу доћи до легитимног представника у Предсједништву БиХ и управо то ће морати да буде стављено на дневни ред и да се промијени иако неки у БиХ и у међународној заједници годинама бјеже од те теме – истакла је Цвијановићева за Вечерњи лист, издање за БиХ.

Говорећи о новом Савјету министара за које Предсједништво даје мандат, Цвијановићева је рекла да је разговарано о тој теми, али да још нису почели формални преговори и да је познато да ће СНСД и ХДЗ БиХ настојати да се држе заједно у тој поставци.

– Хрвати по ротацији треба да добију ту позицију ако се макар нечега хоћемо да држимо у овој земљи што је утврђено од раније – рекла је Цвијановићева потврдовши да ће то бити тест прије свега за бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећиревића будући да је Жељко Комшић рекао како неће подржати приједлог хрватске стране.

Она је сматра да ће свакако бити прилично хаотична ситуација у предстојећем периоду према хрватском корпусу.

– Препознајем то по најавама новоизабраних чланова Предсједништва БиХ, али остаје на нама да видимо како ћемо ту слагалицу учинити примјереном – навела је Цвијановићева, која је потпредсједник СНСД-а.

На питање колико ће у тој постизборној архитектури имати утицаја странци чији се рукопис и те како препознаје да у власти не желе видјети водећу српску странку СНСД, али и бошњачку СДА, Цвијановићева је одговорила да је то већ традиционална поставка.

– У свакоме случају странци би више жељели видјети оне који су наша опозиција овдје јер рачунају да с њима имају мање сукобљавања, односно да лакше могу испунити њихова очекивања. Но, воља народа је јача од онога што желе странци. Ми смо познати по томе да бранимо ставове и позицију Републике Српске на темељу Устава. Ми желимо да цијела БиХ тако функционише. То често представља проблем међународним званичницима који желе да се зажмури на око док се преносе надлежности с ентитета на ниво БиХ насупрот Дејтонском мировном споразуму – нагласила је Цвијановићева.

Она је указала да међународни званичници настоје од БиХ створити централизовану структуру због чега наилазе на отпоре институција Републике Српске у којима је доминантна политика СНСД-а.

На питање како коментарише одлуку у вези са изборним прописима у Федерацији БиХ коју је донио Кристијан Шмит, који нема легитимитет, Цвијановићева је одговорила да никакав Шмит нити његови претходници нису требали интервенисати на такав начин.

– Било је ситуација у којима су високи представници наметали рјешења која су била против устава и Дејтонског споразума. У начелу не слажем се са Шмитовом одлуком, исто као и других странаца када се постављају изнад демократски изабраних институција. Заједно с тиме у БиХ увијек имате једног кочничара, а опћенито те кочнице стижу од бошњачке политике када год се требамо нешто договорити или омогућити права хрватском конститутивном народу у изборноме процесу – рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је видјела реаговања Бошњака који су оспоравали ову одлуку, а хрватска страна је изражавала задовољство, наводећи да је неприхватљиво да се народима оспоравају права која су им додијељена Уставом.

Говорећи о постојању могућности за унутрашњи договор у БиХ због чега не би морали интервенисати високи представници и да могу отићи из земље, Цвијановић је истакла да годинама препознаје да то тражи српски и хрватски политички корпус, те да су иницирали различите разговоре с намјером да се дође до заједничког, свима прихватљивог рјешења.

– Бошњачки политичари су много пута судјеловали у тим разговорима, али брзо би се показало да се радило о фингирању и куповини времена око Изборног закона. У томе смислу не видим политичку вољу да се сједне и разговара. Ја желим да до тога дође јер ова земља неће бити одржива ако нема унутрашњег договора. Не можете очекивати да ће странци деценијама држати на окупу земљу док су унутрашњи фактори незадовољни.Овдје су незадовољства различите врсте, од Хрвата када је ријеч о легитимном представљању, а код Срба је то дерогирање надлежности Републике Српске, те да се централизује БиХ. Ствари су одавно дошле до зида. Ако не буде тога унутрашњег договора, ми ћемо тешко моћи наставити овако у будућности – нагласила је Цвијановићева.

На питање да ли данас постоји заједнички именитељ који повезује три доминантне националне политике Бошњака, Срба и Хрвата које се нису промијениле од 90-их година, Цвијановић је рекла је Устав тај који нас треба држати окупљеним и да је то природно, нормално и једино исправно.

– Егзибиције које смо имали деценијама с реалношћу која одудара од Устава је довела у овакво немогуће стање. Видим могућност разговарати ако то људи желе, а бошњачка страна нема таквих амбиција забог тога што су се ослањали на странце који су им излазили у сусрет са испуњавањем централистичких жеља политичког Сарајева. Посљедња интервенција представља својеврсну изнимку у мору неуспјешних покушаја – нагласила је Цвијановићева.

Коментаришући чињеницу да је БиХ поновно имала ситуацију у којој је амбасадор при УН-у по упутама Жељка Комшића напао Кристијама Шмита, који нема легитимитет, без заједничког става Предсједништва БиХ које је задужено за спољну политику, Цвијановићева је рекла да то говори да је БиХ апсолутно хаотична земља у којој нема реда, у којој се не поштују унутрашње структуре.

– Имали смо у претходном периоду министра иностраних послова која је радила мимо званичних ставова Предсједништва БиХ или је наступала као портпарол само једне стране. То говори да постоје узурпаторска настојања одузимања надлежности. Док се не доведе у ред спољна политика, ми чак не можемо ни глумити да смо нормална уређена земља прихватљива за све. Погледајте ситуацију на мултилатералним или билатералним скуповима, тамо се простор користи за истицање приватних ставова, а не заједничка прича БиХ – указала је Цвијановићева.

Према њеном мишљењу, дипломатија се користи да би промовисали став бошњачких политичких странака, те да је то апсолутно неприхватљиво.

Она је потврдила да постоји приватизација институција БиХ, превасходно према Хрватској и Србији, додавши да стално постоји набој према те двије земље.

– С првим сусједима умјесто да градите и поправљате односе, тражите стратешки интерес, бошњачка, а у првом реду сарајевска политика стално ствара проблеме и напетости. Коче се пројекти са Србијом, с Хрватском. Ако било ко из тих земаља нешто каже о стању у БиХ одмах имамо отровне стрелице, вика и галама. Ово је у правом смислу свађалачка земља. Та свађалачка политика у међусобним, регионалним и ширим односима мора се прекинути – оцијенила је Цвијановићева.

Она је додала да су том политиком сталног нападања других, представљајући себе жртвом дошли до тога да би сви извана требали испуњавати њихове жеље што је катастрофално.

– БиХ трајно показује одсуство капацитета да се позиционира као иоле озбиљна земља, чак и у непосредном окружењу, а камоли у Европи или на глобалној сцени. Није БиХ потентна да постане глобално важан играч, али може бити довољно озбиљна да се престане срамотити. А упорно се срамоти – констатовала је Цвијановићева.

На питање да ли има оптимизма да ће БиХ у децембру добити кандидатски статус, Цвијановићева је рекла да нема ту никаквог оптимизма, то је све изнуђено.

– Када смо прижељкивали тај статус, који је био темељен на реалним аргументима, донио би подстицај у претходном периоду. Но, сада се то дијели и БиХ по логици да су то и други добили који су сада практично у рату, па ето добиће и БиХ. То је потпуно супротно од начела и услова које ЕУ прописује. Могу разумијети и да се ЕУ нашла у ситуацији у којој се тешко сналазе. Њима је битно у овој утакмици сврставања забиљежити ко припада том интересноме кругу – навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да је апослутно некоректно БиХ поставити 14 услова од којих су три или четири, а два сигурно апсолутно непроводиви, јер дословно значе одузимање потенцијала и надлежности ентитетима и њихов пренос на ниво БиХ.

– Ако тамо пише да ће ниво БиХ донијети одлуку ако се не могу договорити ентитети, онда се ради о бруталном кршењу Устава на што ми никада нећемо пристати. Устав је јасно прописао ко се чиме бави. Не може одлуке из надлежности Народне скупштина Републике Српске доносити парламент БиХ. Или ако Влада Републике Српске нешто не усвоји, онда да пресуђује Савјет министара. То су немогући захтјеви. Дуго година сам понављала да БиХ заслужује кандидатски статус. То се требало много раније догодити. Сада то практично мало шта значи јер је свима јасно како од скорог пријема нових земаља нема ништа – констатовала је Цвијановићева.

Говорећи о томе да се у оквиру ових „реформи“ уз укидање надлежности Републике Српске заговарало и укидање конститутивности народа, Цвијановићева је рекла да БиХ има „стручњаке“ који сједе у неким западним парламентима, канцеларијама који говоре што би то било паметно направити у БиХ.

– Да овдје постоји сагласност о тако нечему то би се већ догодило. Није то ствар нашег хира. Не треба нама никакав заступник у Бундестагу или европски повјереник. Али, када погледате искуства вишенационалнх држава у Европи онде видите да рјешења из БиХ заправо функционишу тамо. За БиХ је најважније да у потпуности проживи свој уставни концепт и на темељу тога може доносити реформе када су о томе сагласне све три стране.Но, управо је проблем БиХ што није могла ни проживјети свој уставни концепт због промјена Дејтона и наметања рјешења. Често пута смо слушали зашто се Срби противе одузимању надлежности или зашто Хрвати траже легитимне политичке представнике. Такви ставови не да не помажу, него штете БиХ. БиХ ће сасвим сигурно дуги низ година још живјети на начелима конститутивности ако буде очувана напорима свих страна – рекла је Цвијановићева.

На питање шта је реалније – грађанска БиХ, отцјепљење Републике Српске или хрватски ентитет у БиХ, Цвијановићева је рекла да је у политици све реално.

– Нећемо елаборирати шта су могуће, немогуће, тешко или лако предвидиве посљедице за сваки од тих концепата. Оно што ја говорим да би могао бити најлакши начин да живите јесте да се о томе направи договор те да се на темељу тога одвијају сви односи. За то нам је прије свега потребан унутрашњи договор. За мене би то било прихватљиво на такав начин уредити односе – истиче Цвијановићева.

Додаје, да је позиција Републке Српске јасна и да је она дефинисана Уставом БиХ.

– А то прије свега значи јасна позиција Републике Српске која је дефинисана Уставом те БиХ која не гуши саму себе тако што ће гушити данас Србе, сутра Хрвате а прекосутра Бошњаке. Напросто, у овој земљи сви морају бити комотни и тако се осјећати. У таквој ситуацији не видим никакав проблем да БиХ опстаје, функционише и биљежи своје успјехе. Сада је такво стање да БиХ не биљежи ништа. Она је сада тотално замрзнута, рекла бих скоро бескорисна земља – оцијенила је Цвијановићева.

Она је нагласила да би БиХ и те како могла бити корисна када би постигли унутрашњи договор, а након тога би је и други доживљавали озбиљније.