Чим је почео рат за ослобађање Космета, 1912. он је самоиницијативно напустио министарство и нејављајући се никоме отишао као добровољац на границу с Првом четом војводе Вука.⠀

Свако је могао у добровољце, али није могао свако под заставом војводе Вука и Воје Танкосића.⠀

Милан Ракић, аутор пјесме „На Газиместану“ испричао је једном приликом како је изгледало када је са својом четом стигао на Газиместан: „Оставио сам Министарство у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле, избисмо на само мјесто Косовске битке… Постројише нас. У пратњи штаба, појави се командант:⠀

-Јунаци моји, знате ли гдје се налазите? Знате ли како се зове ово мјесто? ⠀

У збијеном строју, лупкала је пушка о пушку, затезале се ремењаче.⠀

-Овдје, гдје ми сада стојимо, на Видовдан 1389 године, истог дана и истог сата, погинула су два цара“!⠀⠀

„Око мене попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам примјетио откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрену строју. Диже сабљу и рече громко – На Гази-Местану од Милана Ракића“, подсјећа портал Националист.⠀

-Господине пуковниче (добаци неко из гомиле), тај који је испјевао ту пјесму, овде је с нама… Ено га позади, с бомбама… у одреду војводе Вука.⠀

И одмах одјекну командатов глас:⠀

-Добровољац Ракић, напријед!⠀⠀

Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе… први и посљедњи пут тада“.