УКОЛИКО не посјећујете цркве често, али сматрате себе православним вјерником, биће корисно да се упознате са правилима понашања која су устаљена у нашим богомољама.

Улазак у храм треба да буде тих, лаган и са дубоким страхопоштовањем. Када се дође на црквена врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Затим се купи свијећа и одлази се до мјеста гдје се пале свијеће. Свијећа се цјелива и намјени се зашто се пали. Свијеће за здравље пале се у горњем дијелу свећњака или палионице, а за покој душа у доњем дијелу. Када се свијеће запале, тихо се одлази и цјелива икона која је у централном дијелу храма, наводи се на сајту Српске православне цркве.

Стане се пред икону, два пута се прекрсти, поклони, затим цјелива икона и још једном се прекрсти и поклони. Затим се одлази на неко слободно мјесто у храму.

Када се крсти током богослужења

На богослужењу, мушкарци обично стоје на десној, а жене на лијевој страни лађе храма. На том мјесту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким ко стоји у близини. Ако се осјети умор приликом богослужења, најбоље је или изаћи из храма или појачати молитву да се замор савлада.

Руке стоје прекрштене на грудима или спуштене низ тијело. Такође, пази се на свештеникове радње, па се треба прекрстити сваки пут када се свештеник прекрсти или када се у молитви спомене име Оца, Сина и Светога Духа. Крсти се, уз благ наклон и када свештеник кади.

Одјећа

Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене главе покривене покривене марамом. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, мајицама, шортцевима, кратким сукњама, голих руку и слично.

Нафора

Нафора је хљеб које се вјерницима дијели на крају свете литургије. Нафора се узима на слиједећи начин: полако у реду, прилази се свештенику који дијели нафору. Када се дође на ред, прво се прекрсти, а затим на длан лијеве руке прекрсти се десни длан и приђе се свештенику, који ставља коцкицу нафоре.

Онда се свештенику цјелива рука, нафора се узима у уста и поједе, након чега се излази из цркве.

Свештена лица

Свештеник се поздравља при сусрету: „Помози Бог оче, благословите!“ Свештенику се цјелива рука без обзира на године свештеника и онога који цјелива. Свештеник се у разговору ословљава са „оче“, рецимо „оче Марко“, или ако је прота, може „оче прото“.

Владика се ословљава ријечима: „Ваше Преосвештенство“, или „Преосвећени Владико“, или ако је неформални разговор само „Преосвећени“. Патријарх се ословљава са: „Ваша Светости“, или “Свјатјејши Владико” или само: „Свјатјејши“.

Монахиње се ословљавају са „сестро“, а игуманија са „мати“. Од женског монаштва се не тражи благослов и не љуби се рука. Монашка лица се такође ословљавају са „оче“. Млађима се каже „оче“ и његово име, а старешини манастира се може рећи „оче игумане“ или „оче архимандрите“. Искушеници се ословљавају са „брате“.