Наш велики Никола Тесла, иако ријешен да живи аскетским животом, без љубави и вољене жене поред себе, није бојажљиво бјежао од жена. Напротив, веома је волио друштво лијепих и умних дама, дописивао се са многима, слао им фотографије с посветама, раскошне букете цвијећа и бомбоњере.

Нарочито су три жене настојале да привуку његову пажњу: Флора Доџ, Катарина Мот и Катарина Џонсон. Флора Доџ је била милионерка и из чистог снобизма жељела је да задобије Теслу. Катарина Мот се са Теслом највише слагала и разумјела у вези са религиозним осјећањима које су заједно дијелили. Међутим, Тесла је остао досљедан својим принципима самачког живота. Само је Катарина Џонсон остала вјечно обузета Теслом. Иако удата за Теслиног пријатеља, посљедње мисли упутила је управо својој неоствареној љубави, Николи Тесли. О њеној љубави свједоче многобројна писма, њена али и Теслина.

Катарина Џонсон била је жена која је Теслу највише вољела. Жена пуна живота и опчињености, са много духа, врло умна и лијепа. Била је жена Теслиног блиског пријатеља Р. У. Џонсона (или како се сам потписивао – алијас Лука Филипов). Одлично га је познавала, његову ћуд, све његове невоље, страхове, навике, врлине и мане. У жељи да му помогне и да га што више упозна и схвати, дивила се отменошћу његовог духа и стваралачким заносом, али и жељела да га једном за свагда истргне из његове самоће и унесе топлину у његов живот.

Трудила се да не буде наметљива и писала му често. Њена писма пуна су финоће, тананих женских осјећања љубави и пријатељства. Тесла као да ништа није видио и схватао. Одговарао би јој пријатељски и уздржано. У једном писму које му Катарина шаље, док је њен муж био амбасадор у Риму, повјерила му је ово:

Ево нас у Београду… Дошли смо из Рима са господином Веснићем који је у посљедње вријеме тамо представник Србије… Колико ли су Вам уши горјеле, јер смо причали о Вама, па о риму, па о Вама, о Америци, о Вама, о Србији, о Вама, о науци, о Вама и о Вама, о Вама и Вама. Бојим се да сам ја највише причала о Вама…

Не знам зашто сам толико тужна, но осјећам се као да ми је све у животу промакло. Можда сам исувише усамљена и само ми је потребно друштво. Мислим да бих била срећнија када бих знала нешто о Вама. О Вама, који нисте свјесни ничег другог осим рада и који немате људских потреба. То није оно што сам хтела да кажем, али таква сам. Ваша одана К. Џ. П. С. Да ли се сјећате златног долара који сте размијенили Ви и Роберт. Носим га овог љета као талисман за све вас.

Све више и више Катарину Џонсон обузимало је неспокојство због Теслине равнодушности. Често га је позивала у свој дом:

Дођите, макар само за тренутак… Нисам Вас видјела вијековима и вијековима, мада сам стално на Вашој путањи. Остала сам код куће прошле суботе и цијелу недјељу, јер сам због овог или оног разлога очекивала да ћете доћи… Уморна сам од ишчекивања одговора.

А на крају једног писма, увријеђена што је Тесла игнорише и не долази, завршава са видним осјећајем горчине и прекора: Вама нико није потребан , тако нељудском створењу као што сте Ви. Како је чудно што ми не можемо без Вас.

И тако је Катарина Џонсон деценијама живјела у ишчекивању неког знака са Теслине стране, горећи од љубави. А живот је одмицао, наводи Опанак.

Тесла се све више повлачио у себе, престао је да се сусреће са Џонсоновима, као и са многим другим људима. Катарина Џонсон умрла је 1924. године. Чак неколико година након њене смрти, стари Џонсон писао је Тесли:

У овој ноћи прије 12 година преминула је моја драга супруга која Те је њежно вољела. Једна од посљедњих ствари које ми је рекла била је: Дружи се са Теслом и пази на њега…

Тесла му на ово није одговорио. Било му је већ осамдесет година и више није желио да мијења свој самотнички начин живота, у хотелској соби, гдје му је љубав према голубовима замјењивала везу са свим људима.