ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свијету, а изворни богумили храмове су сматрали ђавољом заблудом и нису их градили, нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

ТОДОР Пиштељић је, у својим анализама објављеним у часопису Српске патријаршије, „Теолошки погледи“ 1971, показао да је православност Срба из Босне и Херцеговине у средњем вијеку била неупитна. Тамо је нарочито био слављен један од Света Три јерарха (поред Василија Великог и Јована Златоуста), Св. Григорије – Гргур Назијанзин, васељенски учитељ и светитељ, звани Богослов. Краљеви Твртко први и Твртко други и Томаш (до покатоличења) ковали су новац са ликом Св. Григорија. Котроманићи у својим повељама често спомињу Св. Гргура. Тако је бан Стјепан други писао за себе, „аз бан Стјепан, зовом Св. Гргура раб“, а његов брат Владислав каже за себе „аз раб Божији и Св. Гргура“. Његов син краљ Твртко први подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију, наводе Новости.

Богумилска секта је презирала култ светаца и није славила никог од светих, а нарочито не Светог Григорија Богослова.

СВЕТКОВАЊЕ ПРАЗНИКА

ПРАВОСЛАВНИ Срби у Босни и Херцеговини славили су исте празнике као и сви православни на свијету. Из тестамента госта Радина, угледног сарадника Стјепана Вукчића Косаче види се да он слави Божић, Благовести, Васкрс, Ђурђевдан, Вазнесење, Петровдан, Светог Стефана, Аранђеловдан, као и Пресвету Богородицу. У тестаменту наводи да му је крсна слава Ђурђевдан.

Хрвоје Вукчић, велики војвода босански и херцег сплитски, наручио и 1404. године добио од „крстјанина Хвала“ богослужбени рукопис, дивно украшен, у коме су поменути Благовести, Васкрс, Света Тројица – Духови, Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан, а Хвал је насликао Христа окруженог анђелима, Богородицу, Светог Јована Крститеља, Свете Петра и Павла итд.

Сандаљ Хранић је у Дубровнику чувао скупоцјену икону Богородичину, а његов синовац Стјепа Вукчић Косача носио је уза се икону Мајке Божје и Светог Ђорђа, своје крсне славе, оставивши их завјештајно свом најмлађем сину.

Богумили нису славили ни Богородицу, ни свеце, а нису имали ни крсну славу.

СВЕТЕ МОШТИ

БАН ТВРТКО и мајка му Јелена у повељи издатој 1354. Влатку Вукосављевићу, заједно са дванаест угледних босанских властелина, заклели су се на Еванђељу и моштима, а бан Твртко издао је Дубровчанима повељу 1. јуна 1367, којом им потврђује све повластице, дате им од стрица му бана Стјепана ИИ, и на коју се са још тројицом властелина заклео овако: „Присегосмо на моћех и на светом јеванђељу кунући се.“

Прави малоазијски богумили су презирали тијело као творевину злог демијурга, и никаквим се моштима нису клањали.

ЗАДУЖБИНАРСТВО

КАО И СВИ српски владари, босански монарси су били ктитори и задужбинари православних храмова. Краљ Твртко подигао је цркву у Трстивници и посветио је Св. Григорију Богослову. Велики војвода Стефан Вукчић, херцег од Св. Саве, сазидао је 1454. своју задужбину у Сопотници крај Горажда. Гост Радин, својим тестаментом, оставио је 140 златника за зидање храма, у коме ће почивати послије смрти. У рукопису крстјанина Хвала налази се одломак из апостолских посланица „кад се свети нова црква“.

Изворни богумили су храмове сматрали ђавољом заблудом и нису их градили.

КРШТЕЊЕ

СРБИ У БОСНИ и Херцеговини крштавали су се као и сви православни. То се види по слиједећим насловима у Хваловом рукопису: 1) крштени и спасенија их, 2) призивање Св. духа на крштење. 3) О крштени и дари Св. духа, 4) Силазак Св. духа на оне који се крстише и вјероваше.

Краљ Стефан Остоја у повељи од 15. јануара 1399. призива Свету Тројицу и каже: „Ва те бо крстих се.“ Кад му се родио син године 1401, позвао је Дубровчане на крштење дјетета.

СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

ДА СУ СЕ православни Срби у Босни и Херцеговини причешћивали, Хвал је оставио податак у рукопису под насловом „О причештајуштих се“, што значи – о онима који се причешћују.

ВЈЕНЧАЊЕ

БИЛА ЈЕ присутна и Света тајна вјенчања. О том говори овај наслов у Хваловом рукопису: „О покорени жен’и счетани к’мужем и спасени духовни в образ Сарин“ („О покоравању жене која се с мужем вјенчала и о њеном духовном спасењу по узору на Сару“).

Прави богумили су презирали брак и породицу.

ВАСКРСЕЊЕ

У ХВАЛОВОМ рукопису налази се и овај наслов „О воскрешенији всих тијел“. Због презирања тијела, богумилска секта је и васкрсење сматрала обманом. Срби средњовјеконе Босне и Херцеговине веровали су у васкрсење мртвих по узору на Христа.

КУЛИН БАН

ТОДОР ПИШТЕЉИЋ наводи и друге доказе о православности Срба у Босни и каже: „Кулин Бан (1180-1204) издао је у Дубровнику повељу 29. августа 1189. године, која почиње знаком крста речима: „У име Оца и Сина и Светога духа“, а завршава се речима: „Тако ми Бог помогао и свих сто еванћеља.“ На крају је написано да је издато на дан Усјеченија главе Јована Крститеља. Тај се празник и данас светкује тога дана, и то само у православној цркви.