У зиму 1969. са макетом маузолеја у рукама Тито долази на Цетиње, баца га пред цетињске одборнике и каже „E, овако ће то да изгледа на Ловћену“.

Један од одборника одговори да ће рушење Његошеве капеле бити велики проблем јер отпор овоме даје Црногорска митрополија а посебно онај митрополит Данило који је чак рекао да ће народ с пушкама бранити капелу.

Тито из џепа извади писмо папиног изасланика Франциска Паловинетија, написано и пресретнуто од стране УДБЕ управо на адреси митрополита црногорско-приморског Данила Дајковића у коме је писало:

„Свима је јасно да садашњи Црногорски народ нема ништа више заједничко са вашом орјентисаном великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире.

Папа је вољан да Црногорски народ помогне и да га поврати у праву Христову вјеру, због чега је вољан да уложи и велика средства, наводе Новости.

Папа је вољан да поклони 500 милиона лира као помоћ за изградњу маузолеја на Ловћену, које храбри Црногорци деценијама већ траже и желе, те би и вама лично свакако Папина помоћ добродошла.

Затражићемо да у маузолеј буду смјештене кости Луције-Црногорке која је врло рано прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима.

Такође, вјерујем да вам је познат удио Папе код одвајања Македонске цркве од СПЦ прије двије године, када је Папа преко појединих добрих људи у Скопљу кренуо да и тај народ преводи у праву вјеру Христову.“

Са вјетром у леђа из Ватикана, остало је још само да УДБА припреми терен и омекша ширу јавност за рушење Његошеве капеле.

Чудне ли коинциденције, одмах почетком 1970. године на жељезничкој станици у Хамбургу полиција проналази пакет са експлозивом и све са претећим писмом у коме пише да ће сви југословенски конзулати и амбасаде бити из темеља разорени уколико друг Тито не нареди рушење Његошеве капеле на Ловћену.

Капеле коју је Његош подигао 1845. године и посветио је светом Петру Цетињском. У тој цркви Његош је по сопственој жељи и аманету сахрањен 1855. године.

Аустријанци су у Првом свјетском рату из Бококоторског залива бомбардовали капелу и срушили је до темеља.

Тог 11. јануара у Беч је стигао телеграм у коме је писало: „Пао је Ловћен бастион српства“.

Капела је обновљена 1925. године углавном грађевинским материјалом који је непријатељи био претворио у рушевине.

Тито ће дати знак за рушење Његошеве капеле и тако „спасити“ хиљаде живота широм Европе и свијета.

Још 1972. године Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић, Марко Шпадијер, Радован Радоњић узеше пијуке у руке, упалише тешке грађевинске машине поведоше бригаду радника, углавном Муслимана и Албанаца из околине Бијелог Поља и кренуше да изврше задатак.

Угледавши врх Ловћена из групе иступи Исо Махмутовић, те рече да неће да руши ничије светиње и на дјецу баци срамоту и проклетство. Стасити момак са мексикансим брковима напусти фирму и врати се својој породици.

Митрополит Амфилохије ће годинама касније Иса Махмутовића постхумно одликовати медаљом са ликом Његоша. Одликовање је уручено његовом сину Ћазиму, на освећењу цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца у Бару.

Није Ловћен прво мјесто које је Тито разорио, 20 година раније он лично је тражио послије бомбардовања Ниша и бомбардовање Никшића и Подгорице, иако су Њемачке снаге у њима биле минималне. Међутим крајњи циљ је био затирање српског народа.

Да злочин буде комплетан, Подгорица ће послије рата добити име по свом џелату Титу, који ју је он разорио. А за ослобођње Подгорице изабраће 19. децембар 1944. године.

Иако Подгорица није тог датума ослобођена, он је изабрао да се тада слави „Дан ослобођена“ како народ не би славио Светог Николу.

Исти тај човјек прије двије године ће на Булевару Светог Петра Цетињског у Подгорици добити свој споменик.

Комунистички насљедници ће и у Толошкој шуми, тик поред хрватске амбасаде, подићи монументални споменик савезничким пилотима који су, између осталог, у Другом свјетском рату, Подгорицу буквално сравнили са земљом и убили њеног сваког шестог становника.

Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, са клупама около, ваљда да Подгоричани долазе ту на ходочашће и захваљују онима који су убијали њихове претке.

Оно што су започели аустроугари наставили су комунисти а данас спроводе и њихови насљедници. Како 1916, 1944, 1972, тако и 2020. године исти људи по истом сценарију и са страним новцем раде по питању уништавања и затирања српства у Црној Гори.

Рушењем његошеве капеле прекршена је Његошева опорука и посљедњи аманет. Подигнута је нова капела, раскошан маузолеј по замисли Хрватског вајара Ивана Мештровића. Они који су срушили Његошеву капелу Бог ће их казнизи јер је Његош своју жељу оставио под проклетством, а и ови данас неће проћи ништа боље.

Док су хеликоптери ЈНА 1972. године надлетјали Његошеву капелу, филмски редитељ Крсто Шканата збиљежио је култну фотографију једног Црногорца са капом на којој је извезено 4 „С“, како гледа рушење капелице.

Већег и постојанијег споменика од Његошеве капеле нема. Пирамиде и гробови египатских фараона, шта су друго нег’ мале гомиле камења, наспрам Ловћенског врха.

И када на овом свијету нестане брегова и људи, још ће трајати два Црногорска колоса, Ловћен и владика…

Са ФБ профила Деан РС