Због своје благе природе и инсистирања на забрани прогона оних који нису хришћани добио је назив Милостиви. Јован је рођен на Кипру, а родитељи су га од малена васпитавали хришћански.

За вријеме свог десетогодишњег мандата у Александрији најстроже је кажњавао сваки прогон јеретика и нехришћана. Тврдио је да ће њима Бог судити, а да ми на земљи „морамо прихватити људе онаквима какви јесу“.

– Ако желиш благодарства, не тражи га у нечијој крви већ у његовој доброти, јер доброта је једино благодарство – говорио је Јован Милостиви, наглашавајући тако да се људи не смију дијелити по нацији, раси и вјери.

Слушао је сваки проблем нехришћана и помагао им што су му свештиници патријаршије Александријске константно замјерали.

Предање каже да му једном дошла једна невјерница која је тврдила да је лажно оптужена да није дјевица. Иако су га свештеници савјетовали да је не прими, Јован их није послушао.

– Ако ја њу не примим, како ћу онда тражити од Бога да послије мене прими – говорио је.

Свети Јован Милостиви умро је 620. године у изгнанству, бјежећи под налетом Персијанаца на Византију. И тада је и даље говорио да се непријатељу не треба светити, већ да треба поштовати правило из Новог завјета: „ко тебе каменом – ти њега хлебом“.

Јована Милостивог обиљежавају све хришћанске цркве и сматрају га свецом доброте. Због тога се вјерује да на данашњи дан треба да будете милостиви према свакоме ко затражи вашу помоћ.

Вјерује се да ко опрости вратиће му се вишеструко. Уколико сте са неким у свађи, или љути на некога ко вам је учинио нажао, опростите.