Надалеко је чувена витешка порука која краси многе официрске сабље у свијету, па и српску: „Не вади ме без повода! Не враћај ме без части“!

Сваки српски официр је својевремено као неодвојиви дио своје униформе носио и чувену српску официрску сабљу.

Сабља је први пут у лично наоружање српских официра уведена 1895. године указом краља Александра Обреновића. Историја и догађаји током прошлог вијека су српску официрску сабљу сасвим скрајнули, да би се опет као саставни дио опреме официра вратила 1995. године.

Прва званична додјела забиљежена је 1997. године, када су на свечаности у Орашцу традиционалне српске официрске сабље примили официри који су завршили Школу националне одбране.

Сабља Александра Обреновића се све до Мајског преврата, 1903, налазила у богатој дворској колекцији оружја.

Игром судбине, посвета на сјечиву данас звучи помало иронично; “власник“ сабље је својим поступцима већ полако тонуо у пропаст а живот му је окончан под револверским хицима и сјечивима сабљи српских официра само три године касније – 11. јуна 1903, подсјећа портал Лепоте Србије. Након убиства Александра и Драге, највећи дио оружја уступљен је Народном музеју.

Као знак поштовања и части, српска официрска сабља се прима уз обавезан наклон и пољубац.