Ко је сахрањен у „Гроб 18“ археолошког локалитета Ширинград у Мачванској Митровици питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога.

Ако би се обистиниле претпоставке да се међу остацима средњовЈековне цркве у Мачванској Митровици налази Методијев гроб, обиљежен као „гроб 18“, то би могло Србију да укључи у европску културну руту и донесе велике приходе.

Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор.

Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком локалитету „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невјероватног открића – велики словенски просвјетитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици. “Он је презентовао ово научно откриће стручној јавности на свесловенском конгресу и написао стручни рад, сви су остали без ријечи, а онда се десило нешто невјероватно”, каже Мирослав Јесретић археолог.

Сви су били одушевљени открићем, јер су могућности које је доносило биле невјероватне. Сремска Митровица би постала мјесто ходочашћа за све Словене. Нажалост, одмах се појавио археолог академик Владислав Поповић који је све оспорио.

Теорија Имре Боба звучи више него реално. Просветитељи су највише времена проводили на подручју Велико-моравске кнежевине и Паноније. Сједиште је било у Сирмијуму. Методије је на управо у Сремској Митровици рукоположен за епископа и, практично, је био задужен за овај део Словена, да овде шири писменост.

„Откриће гроба великодостојника са крстом навело је Имре Боба да поверује да је то управо Методије, јер ни на кога другог се до данас и не сумња“, истиче Јесретић.

Крст који је пронађен у гробу чува се и данас у музеју у Сремској Митровици који свакодневно посећује овај археолог. До Ширинграда из Сремске Митровице може да се стигне пјешице, преласком преко моста. Читав локалитет је убрзо послије академикове оштре полемике напуштен и конзервиран. Међутим, градске власти и Министарство културе планирају да га покрију, припреме за посету туриста и поново отворе за археологе.

Чешка деценијама „форсира“ причу о путу хришц́анска и писмености који су прошли Ц́ирило и Методије од Константинопоља до Рима, а дугачак је 7.500 километара. Итинерер спаја 10 земаља.

„Ова рута ће бити противтежа постојећим хришћанским рутама које постоје у земљама западне Европе, а спојила би све Словене“, каже Иван Страшин, представник Моравско-шлеског региона који је активно укључен као део ове руте, наводе Новости.

Рута би почињала у Турској, ишла би преко Северне Македоније, Бугарске, Србије, Мађарске, Словачке и Чешке, а затим се настављала ка Риму, гдје је Ћирило сахрањен. Чеси су успели да Ћирила и Методија укључе у Европске путеве културе, а зарада је потенцијално велика.

За руту Путевима Ћирила и Методија највише су заинтересовани Чеси који су успјели да је региструју као дио Европских путева културе, али осим Словака није им се придружила ни једна друга словенска земља.