Вера Пешић, млада жена из Сијаринске Бање, била је четвороструки или петоструки агент. Њен шпијунски рад и дан-данас обавијен је мистеријом. Извjесно је само да је кратко и веома бурно живjела и да је стрељана пред крај рата.

Вера се родила 1919. године у Сијаринској Бањи на југу Србије. Њен отац био је угледан човјек, срески начелник, а дједа по мајци судија Великог црногорског суда на Цетињу. Лијепа и не високог раста, зрачила је изузетном сензуалношћу и врло рано је открила да располаже огромним утицајем на мушкарце.

Већ са шеснаест година удала се за знатно старијег чиновника, али тај брак је потрајао само двије године. Послије развода и краћег боравка код мајке, у годинама уочи Другог свјетског рата, одлази у Београд.

Ради као продавачица у робној кући, али брзо постаје љубавница њемачког дипломате Карла Крауса, заправо једног од руководилаца Гестапа, и он је запошљава у амбасади. Неки историчари тврде да је Вера у ову везу ушла по налогу Обавјештајног одјељења Југословенске војске, док Иван Ивановић, хроничар ратних збивања на југу Србије, тврди да је, још у вријеме кад је била удата, Вера била у емотивној и идеолошкој вези с комунистом Миливојем Перовићем, доцније партизанским командантом и послијератним министром, наводи Курир.

Љето 1939. године проводи у Марсељу с Ришаром Депреом, руководиоцем француске обавјештајне службе у Београду, а српску престоницу скандализује и лезбијском везом са супругом њемачког амбасадора – лумпују по ноћним клубовима и без стида размењују њежности и пољупце!

Послије пуча 27. марта, влада Душана Симовића хапси је и протјерује у Сијаринску Бању, а кад Њемци окупирају Југославију, Краус се у Београд враћа као СС мајор. Вера је опет у Београду, овог пута одржава везе Нијемаца са четницима, а према неким изворима, ради и за Французе и Британце. Веза са Интелиџенс сервисом јој је Таса Динић, који је 1942. постао министар унутрашњих послова у колаборационистичкој влади.

Завођењем спасавала се од смрти

Путује Србијом и мијења љубавнике: окружни начелник у Лесковцу, шеф Гестапа у овом граду, затим неки Дражин обавјештајац који је прешао у партизане, а потом убијен у Гестапу… У септембру 1943. године Веру Пешић, преобучену у сељанку, хапсе четници мајора Радослава Ђурића. Он је осуђује на смрт, а за њено ослобађање ангажују се њемачки војни заповједник генерал Бадер, предсједник владе Милан Недић и министар унутрашњих послова Таса Динић. Она се, међутим, спасла сама – завела је Ђурића! Али Дража Михаиловић му наређује да је одстрани из свог штаба, и они су раздвојени све до маја 1944. године, подсјећа Блиц.

Кад Вера поново дође код Ђурића, један дио његових официра, подозријевајући да је шпијунка, буни се и хапси их обоје. Мајор Ђурић – који је изгледа од почетка рата био комунистички шпијун – успјева да побјегне и да се прикључи партизанима, гдје ће догурати до замјеника Коче Поповића. Веру Пешић и њену мајку, која је дошла да јој помогне, четници стрељају. Имала је 25 година.

“НЕ ПУЦАЈТЕ МИ У ЛИЦЕ”

Вера Пешић је била мирна пред стрељачким стројем. Одбила је понуђену цигарету и повез преко очију. Од четника је само тражила да јој не пуцају у лице јер је хтјела да умре лијепа. Њој и мајци пуцали су у груди.