Током истраживања за књигу „Гвоздени пук“ откривено је на хиљаде занимљивих детаља. Овај је о томе како је добијена Карађорђева звијезда на један несвакидашњи начин.

Карађорђева звијезда била је намијењена само онима који су, не просто били храбри, већ који су могли да буду примјер другима. Зато их није додјељен огроман број, али свака је имала неку своју причу. Ова је о једној ријеци.

Ево како је то записао Радивоје Бојовић, пуковник, у два мандата министар војни Краљевине Србије, најприје у периоду септембар 1912 / јануар 1913, а потом од децембра 1914. до децембра 1915, године у којој је његов септембарски запис овако гласио:

„Јованка – Ерка – Јеремић, жена из Брестовика, среза грочанског, округа београдског, 19. јануара ове године пошла је да обиђе свог сина војника. Морала је прећи преко Мораве, која је у то вријеме била јако надошла и загазила је, али је вода била тако јака да ју је одмах почела носити. Она, видјећи се у опасности, почне викати за помоћ;

Њену вику чуо је редов – обвезник 4. чете 4. батаљона 4. прекобројног пјешадијског пука Јован Т. Белојковић и одмах дошао до обале и, видјећи да се ова жена дави, без оклијевања скочио је у Мораву, запливао и спасио именовану од сигурне смрти“.

Сад иде најзанимљивији дио наредбе министра војног ф.а.о.бр. 14204:

„За ово се дјело није знало све докле именована није оздравила и сазнала име и презиме њеног спасиоца и док сама није извијестила надлежне старешине, који су ово провјерили“.

Поред горњег дјела, редов Јован се сматра као најхрабрији војник у чети и као такав он је 15. јуна ове године одликован Златним војничким орденом Кара-Ђорђеве Звијезде са мачевима, а за горе изложено дјело он је Указом Његовог Величанства Краља од 13. септембра ове године одликован Крстом Милосрђа, наводи портал Башта Балкана.

Похваљујући овај диван примјер одважности и пожртвовања редова Јована, Министарство Војно награђује га још и новчаном наградом од 100 (сто) динара у сребру.

Септембра 1915. године у Нишу, министар војни, пуковник Рад. Бојовић“.

И, ето приче о најнеобичније добијеној Карађорђевој звезди. Није морало да јуриша да би она засијала на нечим грудима, само је било потребно – бринути о другима. О старијима, рецимо. О мајкама, својим и туђим.

Јер, лијепо рече Господ, а биљежи то свети јеванђелиста Матеј (5 глава, стих 16): „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима“.

Бог да прости све редову Јовану, и осталим нашим прецима чији примјери свијетле пред људима и више од сто година касније. А да нама да – да се удостојимо стати једном пред такве претке, непосрамљени.