Азмир Османовић, најмлађи од 19 сахрањених у Поточарима 11. јула, био је војник, а не цивил. Као борац тзв. Армије БиХ погинуо је у минском пољу у Пољанцима, 10 километара ваздушне одатле. Тамо су и пронађени његови посмртни остаци. То је потврдио и и његов брат Азир, који ради у Меморијалном центру Поточари.

Војнике „АРБиХ“ сахрањују као цивилне жртве

„Брат се одвојио са једном групом дјечака који су ишли с њим, кренули у средњу школу у Сребреници. Онда су лутали шумама, врате се близу мјеста Шушњари, одакле су кренули са колоном преко шуме, одакле су кренули и на том мјесту Пољанци нагазе на минско поље и мој брат је ту први погинуо, ту су погинула и остала двојица дјечака“, казао је Азир Османовић, кустос Меморијалног центра Поточари.

Група коју помиње Османовић, заправо је војна колона која се пробијала према Тузли. Од 19 сахрањених, најмање њих 15 су били припадници тзв. Армије БиХ. Тако стоји у евиденцији федералног Министарства за питања бораца. Хашки трибунал није провео истрагу на прави начин, каже Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

„Војна колона која је кренула у пробој према Тузли и која је била борбена колона, која је имала операције и сукобе са Војске Републике Српске, је легитимни војни циљ, и они не могу бити жртве злочина, како то Бошњаци покушавају представити и како то међународна заједница верификује“, рекао је Којић.

Фикрет Киверић, други малољетник сахрањен у Поточарима, такође је био војник Армије БиХ. О мобилизацији мушкараца од 16 до 60 година постоји документација.

„Они су позвали све оне који се могу сматрати војно способним да крену у пробој према Тузли као формацијска, као борбена војна колона“, додао је Којић.

Значајан дио тих војника, чак и према подацима бошњачких обавјештајних служби, погинуо је у међусобним сукобима. Злочине над невинима, нико из Републике Српске не спори, каже Којић, али они никако не могу да буду названи геноцидом.

Више у прилогу: ЛИНК

#srebrenica #potocari #arbih

Извор: АТВ