Из 91. канонског правила Светог Василија Великог (узетог из 27. главе Књиге о Духу Светоме блеженом Амфилохију), које улази у састав Књиге Правила, то јест црквених канона општеобавезних за све православне хришћане, сазнаје се да су се хришћани приликом савршавања молитви одвајкада окретали истоку:

„Које нас је Писмо научило да се у молитви окрећемо ка истоку?“ Пита свети Василије и даље појашњава: „Јер сви гледамо ка истоку за вријеме молитве, али мало нас је који знамо, да кроз то тражимо древни рај, који је Бог засадио у Едему на истоку (Пост.2,8)“.

Одатле је јасно да се, према правилима свете Православне Цркве, приликом молитве треба да окренемо ка истоку, услед чега су и олтари храмова окренути ка истоку.

Уједно, оправдано је и то што се, према веома старом благочестивом руском обичају, иконе у домовима стављају у „почасни угао“, то јест у најљепши и најистакнутији, који је најпогоднији за постављање икона.

Иконе се постављају у угао зато што је Господ Исус Христос Себе назвао „Крајеугаоним Каменом“ Цркве коју је основао, па природно треба да буде и „Крајеугаони Камен“ сваког хришћанског дома – „мале цркве“, што се симболички и представља постављањем светих икона у најљепшем углу куће.

Прво и основно правило при постављању православних икона у стану или кући којег би требало да се придржавате налаже да ова света слика буде на источном зиду почасне, главне просторије.

Међутим, пошто се ни стамбене зграде, а ни породичне куће, не оријентишу као православни храмови (исток-запад), често није могуће да источни зид буде празан, да би се на њему поставиле иконе. Понекад су на тој страни прозори, врата, излаз на терасу или двориште. У том случају иконе бисте требало да поставите на јужни или сјеверни зид, а друго правило гласи – потпуно избјегавати стављање на западни зид.

Само по себи се разуме да од свих углова треба одабрати онај који је најприкладнији и најдоличнији да би ту биле постављене иконе. Осим тога, као древни обичај код нас је било прихваћено да се при уласку у кућу прије свега окрене лицем према светим иконама и да се пред њима начине три поклона, уз осењивање себе крсним знамењем, па да се тек потом поздрављају домаћини.

Зато је природно да иконе треба да буду постављене у оном углу који први, да тако кажемо, „пада у очи“ ономе ко улази у собу. Такав најистакнутији и најприкладнији угао собе обично се и бира за постављање икона и назива се „почасни угао“, понекад чак и независно од тога да ли је окренут ка истоку или не, подсјећа портал Лепоте Србије.

Наравно, треба се трудити да се изабере онај угао који је окренут ка истоку, али уједно и имати на уму како у истинском хришћанству не би смјело да буде такве претеране и слијепе привезаности за „слово закона“, у крајњој линији – онда када је ријеч о чисто обредном аспекту: Богу се можемо молити и клањати свуда, у свим правцима, на сваком мјесту владавине Његове (Пс.102,22), а не само када смо окренути ка истоку.