Било је то 1871. године када је на српском језику, ћирилицом, била исписана прва разгледница коју је угледао свијет. Отиснута на картону, у бакрорезу, прва илустрована дописница имала је све оне карактеристике које су деценијама касније имале стандардне разгледнице.

Прва права разгледница на свијету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.

Познати цртач, техничар и картограф, чије се име везује за неколико успјелих едиција тога времена, током једне од својих честих посјета редакцији предложио је чика Јови да изради специјалне илустроване дописнице ради обављања краће преписке редакције са читаоцима.

Разгледница је отиснута на картону формата дописне карте у техници бакрореза. Манојловић је идејну скицу припремио крајем 1870. године. Када је његов цртеж одобрила редакција „Змаја“, израда разгледница у бакрорезу поверена је познатом бечком резбару Валдхајму, који је наручену количину предао редакцији почетком априла 1871. године

Ова прва илустрована дописница у свијету имала је све карактеристике разгледнице у данашњем смислу: слику на предњој страни са одређеним простором за адресовање, односно поштанску марку, док је полеђина карте остављена празна за саопштења.

Сама илустрација на разгледници била је прилично импресивна, с обзиром на то да је штампана у срцу Аустроугарске.

На предњој страни карте представљен је змај са раширеним крилима, коме из чељусти севају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца. Испод змаја види се пејсаж, и то, лијево – детаљ са ведутама Истамбула и минаретима џамија, испред којих стари Турчин пуши лулу, а на десној страни – воз који излази из тунела, док су у позадини зидине Москве са куполама православних цркава. У средини, између Москве и Истамбула, приказан је дио мора са једрењацима и лађама, међу којима је и пароброд – точкаш са грбом тадашње Кнежевине Србије!

Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“. Због тог „политички некоректног“ садржаја, једини сачувани примерак ове разгледнице имао је несвакидашњу историју.

Адвокат враћа „политички некоректну“ разгледницу

Поштанска карта коју је Петар Манојловић из Беча послао у Сомбор свом стрицу сомборском адвокату Димитрију Манојловићу 19. маја 1871. године тако је ушла у историју.

Када је Димитрије Манојловић, примио разгледницу и видио мотив простора који је насељавао православни словенски живаљ, није се много двоумио шта ће са њом. Вјероватно бојећи се политичких посљедица, прецртао је натпис „Сомбор“, вратио разгледницу пошиљаоцу, са пропратним текстом: „Ја са Змајом никаква посла нећу да имам – не прима се“.

Из читаве серије ових илустрованих дописница сачуван је само један примјерак, који је 1963. откупио непознати белгијски колекционар, поставши тако власник једног од највреднијих филателистичких раритета!

На ову разгледницу су, иначе, биле залијепљене две марке: једна од пет крајцара (црвене боје) и једна од десет (плаве боје). Игром случаја, пронађена је тек 1964. године, а пошто је филателистима била непозната, исте године је изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу, наводи портал Расен.

Отклоњена неправда

Све до 1963. године, сматрало се да је изумитељ прве разгледнице извјесни књижар Шварц, из Олденбурга. Он је 1875. године изрезао картоне у величини тадашњих поштанских дописница, на које су му штампари отиснули клише са цртежом из једне старе њемачке пјесмарице, која је садржавала винске пјесме из подручја Рајне. Конкретно, ријеч је о илустрацији за песму „Петпутапетстотина ђавола“. Међутим, када је откривена Манојловићева разгледница, требало је ревидирати дотад важећи став, што није било лако. Тако се међу свјетским филателистима заподјела вишегодишња расправа, у којој је учествовао и Новосађанин Мирко Вернер, који је, на крају, доказао да је Манојловић осмислио најстарију сачувану разгледницу у свијету.