Дучићев тестамент састављен је за случај његове изненадне смрти, па је у њему било истакнуто гдје би волио да буде сахрањен.

Средином јула 1941. године, пјесник, академик и дипломата Јован Дучић, као краљев министар у Мадриду, сачинио је своју опоруку. Дучићев тестамент, како и стоји у њему, састављен је у случају његове изненадне смрти.

Велики српски књижевник и дипломата је у овом документу написао да читав новац који има, послије његове смри, треба да буде подијељен на два једнака дијела.

Он је овим тестаментом одредио и ко су његови насљедници, а именовао је и комитет, како је рекао, паметних Срба, који ће се постарати да сви његови легати буду паметно и без одлагања извршени.

Из списа се види и да је његова велика жеља била да га сахране у његовом родном Требињу, а та жеља му је испуњена тек 22. октобра 2000. када су његови посмртни остаци из Либертвила пренесени и поново сахрањени у тада тек изграђеној цркви, Херцеговачкој Грачаници.

Дучић је умро скоро двије године послије овог тестамента – на Благовести 7. априла 1943. у Герију, граду у америчкој савезној држави Индијани.

Ево како гласи Дучићев тестамент:

У случају да умрем изненада желим да се сав мој новац заједно са хартијама од вриједности размијени у готов новац и раздијели на два једнака дела. Први дио овог новца да се да Српском културном друштву ПРОСВЈЕТА у Сарајеву у сврху подупирања српских тежњи и васпитних сврха у Босни и Херцеговини.

Други дио овог новца да се употреби за изградњу красне православне цркве у Требињу у стилу оне у Косовској Грачаници и да се моје тијело пренесе и сахрани у истој.

Моје покућство и књижница нека се прода у Америци путем способних и поштених процјенитеља и сав новац који се добије из продаје да се дода горе наведеној главници, а исто тако да се обје парцеле у Београду продају и добијени износи додају горе наведеној главници.

Моји насљедници су: моја сестра г. Сока Андрић која се сада налази у Требињу, мајка покојног министра др Влада Андрића, којој намјењујем у случају да је на животу 100.000 динара. Имам нећаку г. Лепосаву А. Максимовић рођ. Ћеловић у Београду, Целопечка ул. бр. 18, којој исто тако намјењујем 100.000 динара.

Ови легати су у динарима, а то по курсу размјене који је био пре рата 1941. Остали насљедници су петоро дјеце мог полубрата Риста Глоговца којима намјењујем по 20.000 динара свакоме, у истој динарској вредности како је горе споменуто.

За извршиоца овог тестамента именујем Михајла Дучића, индустријалца у Тери Индијана, Сједињене Америчке Државе, и Уроша Дучића, директора Америчко-српске банке у Сарајеву и молим да се образује у Сарајеву или Требињу, подсјећа Башта Балкана.

Комитет из других добрих и паметних Срба који ће се старати за то да буду ови легати паметно и без одлагања извршени. Препоручујем слиједеће моје пријатеље: унив. професора Слободана Јовановића, др Владимира Ћоровића, др Николаја Велимировића и адвоката др Николу Стојановића из Београда.

Молим горе наведене пријатеље да раде озбиљно и са залагањем приликом извршавања тестамента једног српског патриота који је у посљедњим моментима уочио пригњечену позицију српске расе са схватањима која потресају и негативним идејама у којима се налази у овом моменту.

Вјерујем у Бога и Српство.

15. јула 1941.

Јован Дучић, краљевски министар у Мадриду