Мара Бранковић добила је име по својој баки, кћерки кнеза Лазара и кнегиње Милице Хребељановић, супрузи Вука Бранковића. О младости Маре Бранковић се мало тога зна.

Мара Бранковић

Била је кћерка деспота Ђурђа Бранковића, који се женио два пута. Први пут се оженио трапезунтском принцезом, сестром Јована четвртог Комнина, а по други пут оженио се Ирином Кантакузином, кћерком Теодора Кантакузина и унуком византијског цара Јована . Ђурађ је са обје жене имао укупно седморо дјеце, четири сина и три кћери.

Сматра се да су Мара и Јелена биле дjеца из првог брака, док су Теодор, Лазар, Стефан, Катарина, били дjеца из другог брака. За Гргура се не зна да ли је био диjете из брака са трапезунтском принцезом или са Ирином.

У жељи да обезбиjеди мир Србији, Ђурађ је своју кћерку Катарину удао 1433. за грофа Улриха Цељског, док је Мару за султана Мурата другог. Мара Бранковић је у мираз однијела велики дио Србије и огромне количине злата и сребра. Мара је тада имала тек 15-так година и вјенчање није одмах обављено. Султан је био 15-так година старији од Маре и имао је неколико жена и конкубина.

Након дужег оклијевања, Ђурађ шаље Мару 1435. године код султана. Уз Мару, Деспот је дао мираз у вриједности од 400.000 у новцу и 200.000 у невестиној одјећи и новцу. Венчање је обављено у Једрену уз велико славље и према муслиманским обичајима. Свадби су присуствавала Марина браћа.

Византијски савременик Дука наводи како је султан веома волио Мару због њене љепоте, али и образованости. Као кћерка деспота имала је привилегије и могла је да задржи своју вјеру. Била је посредник између свог оца и супруга.

Политичка дешавања у Србији, наљутила су султана који је одлучио да се Ђурђу освети преко дјеце. Престолонасљедник Гргур је 1439. био ухваћен у Смедереву и послат у Једрене, гдје су се налазили Мара и Стефан. Ђурађ Бранковић се у раздвојености дописивао са својом дјецом. За преписку је сазнао и сам султан и због тога се веома наљутио. Стефан и Гргур су заробљени на Ускрс 16. априла 1441. године, а затим одведени у Токату у Малој Азији. Ту су били ослијепљени 8. маја исте године. По неким изворима Мара је имала велики утицај на султана, али је њена интервенција стигла прекасно. Мурат други је наредио џелату који је пожурио са извршењем казне. Неки каснији извори наводе да је прави разлог овог немилог догађаја био султанова љубомора на њихове успјехе у лову.

Након 1444. године султан Мурат други оставља пријесто свом тринаест година старом сину Мехмеду другом и повлачи се у Манису. Са собом је повео своју миљеницу Мару. Мурат други се поново враћа на престо 1448. године. Умире 3. фебруара 1451. године од можданог удара у 47. години, подсјећа Башта Балкана.

Мара је искрено туговала за њим. Мехмедова мајка умире 1449. године и он је на Мару гледао као на другу мајку. Мехмед други враћа Мару у Србију како би причинио срећу њеном оцу. Мара је у хришћанском свијету била позната као султанија или емериса и веома је била цијењена. Мара убрзо добија још једну брачну понуду, овога пута од византијског цара Константина XИ Палеолога, али одбија понуду уз образложење да се заклела да се удавати више неће. Мара је убрзо одбила и просидбу Јана Јаскра.

Након смрти оца, Мара са Гргуром бхежи у Турску. Од султана који ју је поштовао као мајку добила је имање у Јежеву. Такође, султан Мехмед други је марта 1459. Мари поклонио манастир Мале Свете Софије у Солуну. Године 1469. Мари се придружује сестра Катарина и њих двије отпочињу дипломатску мисију. Мара је била велика заштитница манастира Хиландар, као и манастира Св. Павла. Користила је свој утицај како би помогла хришћанском свијету. Умрла је у Јежеву 14. септембра 1489. године и сахрањена у манастиру Богородице Икосифинисе у Косиници.

Лик Маре појављује се у народној књижевности инспирисан овом знаменитом историјским личности. У бугарској усменој књижевности налази се пјесма о лијепој Мари, Мари бијелој Бугарки и Мари деспотовој. У српским и хрватским народним пјесмама приказана је као негативан лик и именује се различито, као Гордана, Милица, Марица, Анђелија или се појављује као неименована царичина или деспотова кћер.