Српска православна црква и вјерници сутра, 19. децембра славе Светог Николу – Никољдан.

Никољдан

Свети Никола је највећа српска слава и уобичајено се каже пола Срба слави, а друга половина иде у госте”.

Свети Никола се сматра заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морепловаца и путника.

Рођен је на почетку четвртог вијека након Христа у азијском дијелу Турске, у покрајини Ликији.

Његови родитељи су били имућни, али он то није користио. Према свим легендама и постојећим подацима, Никола је одувијек био врло скроман, али и понизан, што се огледало у његовим добрим дјелима за живота.

Хришћани вјерују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају крај његових моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лијече болесници.

Својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Према предању из наших крајева, управо је Свети Никола повратио вид слијепом српском краљу Стефану Дечанском.

Живот му је обиљежила смрт оба родитеља од куге. Умјесто да на себе и своје ужитке потроши породични новац, Никола је почео да храни и послужује своје комшије, а исту традицију наставио је и на својим путовањима. Распродао је све богатство и трошио како би помогао сиромашнима.

Постао је бискуп у турском граду Мири, гдје је био све до своје смрти, а тамо је и сахрањен. Ипак, његове мошти су премјештене у италијански Бари, након што су гласине о његовој доброти и племенитим дјелима стигла до Италије. Кости су “преузели” италијански морепловци, а бенедиктански опат наручио је изградњу цркве у којој би се кости могле достојно сачувати. Касније је папа Урбан ИИ посебно посветио ту базилику Светом Николи.

Кости нису дуго издржале, бар у крутом стању. Наиме, кости светог Николе наводно су се растопиле, а течност су скупили у посуду коју и дан данас носе посебно уздигнуту на служби у Барију, на дан овог свеца.

Најпознатије легенде

Између осталих, двије приче о Светом Николи се и дан данас препричавају дјеци.

Прва је она према којој је Свети Никола постао заштитник вјереника, а уједно због ње и стављамо чисте чизмице на прозор. Наиме, Никола је своје богатство често користио како би заштитио оне који су у невољи. Тако је једном приликом заштитио три младе дјевојке, чији је отац био сиромашан и није могао да им да мираз како би се удале. Дјевојкама је, умјесто удаје и породичног живота, пријетио посао проститутки, за шта је сазнао и Никола.

Под окриљем ноћи, Никола је узео три вреће, а у сваку ставио злато. Вреће је бацио пред прозор дјевојака, које су тада напокон могле да се удају. Светог Николу због те приче често на сликама приказују са три вреће или три јабуке, које су такође симболизовале њихов мираз.

Друга најпознатија прича јесте она која га приказује као заштитника дјеце. Током периода глади, Николу је локални месар позвао у свој дом. Након што је на столу угледао тањир пун меса, Свети Никола помислио је оно најгоре. Брзо се упутио у подрум домаћина месара, гдје је угледао три бачве, а у бачвама тијела тројице дјечака. Никола је брже-боље оживио дјечаке.

Заштитништво Светог Николе разликује се од мјеста до мјеста, а најчешће се спомињу дјеца, сиромашни, морепловци и бродови, трговци, крадљивци покајници и проститутке, па чак и пекари и залагаоничари.

Такође, легенда о Дједа Мразу води поријекло од Светог Николе, управо због поклона којима је даривао скоро сваког кога је срео, као и да традиционални дека носи црвено одијело, јер је такво носио управо Свети Никола.

Обичаји

На Светог Николу, према вјеровању, не ваља радити било какве кућне послове.

Обичај је да се на Никољдан сади пшеница како би израсла до Божића. Народ вјерује да на Светог Николу ваља даривати дјецу, па се потрудите да све малишане у кући обрадујете неким поклоном, орасима, јабукама, слаткишима…

Постоје и вјеровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегдје је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.

Дух помагања и даривања сиромашних, који је био смисао и животно опредјељење светог Николе, па и сутра треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.