Приказ из књиге Ускок – Симо Матавуљ, како се славио Бадњи дан у Црној Гори прије 200 година.

У књизи Ускок нашег познатог књижевника Симе Матавуља поред осталог навео сам и неке записе о слављењу Бадњег дана у Његушима у Црној Гори, што се догађало 1815 или 1816 године, подсјећа Башта Балкана.

Рачунајући да је Божић близу, ево два кратка одломка из поменуте књиге како се славио Бадњи дан у Црној гори некада:

Стране 30 и 31:

Домаћин унесе бадњак и назва:

-Добар вече и честит ви Бадње вече!

Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи:

– Дај Боже и с тобом заједно. Бадњи вече и сваки благи божји дан!

Кнез положи бадњак на огњиште.

Кићун и Шуто унесоше двије бадњарице, називљући као и Кнез, а прихваћени истим обредом. Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту:

– Здрав бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира!

– Дај , Боже! Амин Боже! – повикаше домаћи, крстећи се.

Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу.

Све је то брзо било готово, све се свршило журно

Кнез донесе одњекуд из угла старјешински троножни столовач, примаче ватри и рече:

– Е, сад, господине и мили госте,сједи!

Сам сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави:

– Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови вече сједамо друкче но вако, али ти си путник и извањац, па је тебе просто. Оно су ти наши наши обичаји на вече Божића. Овако ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и Бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нако што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради гријехова нашијех старијех царева и краљева!“

Стр. 37 – посна вечера на Бадњи дан:

Удовица и ђевојка почеше доносити јело, најприје тек испретану погачу, па здјелу пиринча и здјелу купуса с кромпирима, па кромпира печенијех, па на кружићу скадарске икре, а на већем печенијех укљева. Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу.

– Кнез устаде и сви за њим. Он се прекрсти и изговори:

– Да се са страхом помолимо и поклонимо Господу Богу и Богородици…“

———-

Књигу је издао „Београдски издавачко – графички завод“ 1972. године.