Супруг јој је био Немања, велики жупан, родоначелник лозе Немањића. Синове, Вукана, Стефана и Растка, учила је књизи и вјери. О њој остаде записано да је била „пуна добрих дјела као бисера и драгог камења“ и да је „творила угодна дјела пред Господом, у дому мужа својега.“ Замонашила се истог дана кад се круне одрекао и у манастир ступио њен муж, „раздав имање своје убогима“. И дано јој би име Анастасија, преподобној.

Историјски извори о мајци Светог Саве су врло оскудни. Иако је то жена која је нашој историји и култури средњега вијека подарила најзнаменитију личност и нашој православној Цркви највећег народног светитеља, о њој се мало писало и врло мало пјевало.

Занимљиво је да су њени синови, Стефан Првовенчани и Свети Сава, пишући прилично опширне биографије њиховог оца Немање, мајку споменули само узгред. Забиљежили су о њој оно што се у средњем вијеку од жене, па била она и владаочева, очекивало и тражило: добра супруга, њежна мати, побожна и милосрдна госпођа. Разлог овоме треба потражити у ондашњем погледу на жену, али и у томе што су наши средњовјековни писци махом били монаси, чију пажњу је жена могла привући само ако се одрекла свијета и ако је примила „анђеоски облик“, тј. ако се замонашила.

Многи историчари су се бавили и питањем поријекла Ане – мајке Светога Саве. Сав њихов труд, усљед недостатка извора, заснива се само на претпоставкама; тако се и даље нагађа о њеном поријеклу. Вијести о поријеклу Немањине жене нема код старијих писаца; забиљежили су их неки доцнији. М. Орбин пише да је Деса, који „владаше у Хуму, све до Котора, и у Горњој Зети“, имао три сина: „Мирослава, Немању и Константина, и они бијаху паметни људи и добри ратници“. Послије очеве смрти наставили су да владају у поменутим областима, и „почели су тежити за краљевством Рашке и Доње Зете. Скупивши, дакле, јаку војску уз помоћ босанског бана који бијеше таст Немањин, пођоше у Зету против кнеза Радослава“.

Лепа Ана, кћи босанског бана

Тврдња Орбинова да је Немања ожењен ћерком босанског бана не заснива се на историјском извору. Могло би бити да је Орбин замијенио Немању са братом Мирославом, који је био ожењен сестром бана Кулина. За Орбином се повео Ј. Рајић па је у својој историји записао да је Ана била кћи босанског бана Стефана Борића.

Сљедећи Рајића, историчар Босне, Васо Глушац, о поријеклу Анином је записао: „Као први босански владар, спомиње се 1154. године бан Борић, о коме се иначе не зна готово ништа. Интересантно је да Јован Рајић у својој Историји спомиње да је Немања био ожењен Аном, ћерком босанског бана Стефана Борића. Према томе, Св. Сава је био син једне босанске принцезе…“, подсјећа портал Лепоте Србије.

У истом раду даље Глушац тврди да је Ана сестра бана Борића: „Споменуо сам како Јован Рајић пише да је Немањина жена Ана била сестра (!) босанског бана Борића. Иако се то не да провјерити, ипак је карактеристично да је то Рајић нашао негдје забиљежено. Али се позитивно зна, да је сестра бана Кулина била удата за Немањина брата Мирослава, кнеза Хумскога…“ Да је Ана кћи бана Борића тврдио је и Синиша Богдановић, само што је по њему бан Борић и Борис, син Коломана, краља угарског, једно лице, те би по томе Ана била кћи Бориса Коломановића, а унука краља угарског Коломана И. Бан Борић и Борис Коломановић нису исто лице. Борис Коломановић је погинуо 1154. године у борби са Куманима, док се бан Борић помиње све до 1163. године.

Два сина, два француска крина

Троношки љетописац је забиљежио да је Ана кћи француског краља и о томе доноси ову легенду: „Кад се Немања спасао од браће, помоћу Св. Ђорђа, побјегне преко мора. Прими га француски краљ и због његовог часног држања, мудрости и мужества даде му кћер Ану за жену. Живио је дуже времена на двору краља француског, свога таста, и ту су му се родила два сина, Стефан и Вукан. Изасланство српских великаша дође француском краљу да моли за Немању. Краљ пусти Немању и два сина његова, које назва при растанку „два крина своја’ као „знамење крви француског краља’“. Тако дођоше у печат Немањин „два крина“, а тиме Троношац објашњава и уношење два крина у грб „бијели орао“ који је Немања узео кад је раширио своје царство. Историчар Миодраг Пурковић наводи податак да је Ана „рода фрушкаго“, дакле Францускиња, али је додао да за то нема потврде.

Пантелија Славков Срећковић доноси сасвим нову вијест у својој Историји: да је Ана била кћи Ђорђа Бодиновића, краља зетскога. Већина истраживача сматра да је Ана Немањина византијског поријекла. У есеју М. Карановића о Ани каже се: „Доментијан у Животу светих српских просветитеља Симеона и Саве вели за мајку Св. Саве да је била велика кнегиња Ана, кћер цариградског императора Романа“. Прота Сава Петковић у Напоменама уз Акатист Светоме Сави И, архиепископу српскоме пише за Немању: „Ожењен је био Аном, кћерком грчкога цара Романа, с којом је имао три сина: Вукана (великога кнеза Зете, Требиња и Хума); Стефана (потоњега Првовенчанога краља) и Растка (Св. Саву) и неколико кћери“.