„Више смо знали о псу Рексу, него о било којој јами у Јасеновцу и у Херцеговини. Ми смо заборавили та страдања, која су раније почела, још прије сто година од Аустроугара није остала ни једна воћка, а да није била окићена тијелом српског старца, старице, домаћина…“, каже у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији Мирослав Дамјановић директор ННК „Национал“.

Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији Мирослав Дамјановић директор ННК „Национал

Он и Дарио Мировић, главни уредник ове издавачке куће, говорили су о промоцијама које су организовали поводом новог издања књиге „Јасеновачки логори“ др Николе Николића 2015. године, која је прво издање доживјела 1948., али и о злочинима који су претходили Јасеновцу, усташкој организацији и страдањима Срба деведесетих.

“У Патријаршијском дому је на промоцији говорила др Смиља Аврамов, један од наших најзначајнијих истраживача злочина геноцида и те вечери је изнијела фрапантне податке. Рекла је да је у Карловцу деведесетих поклано 50 најутицајнијих Срба, а органи су им однијети у краљевску болницу у Лондон, а у Осјеку су клани војници ЈНА, 20.000 бубрега је однијето из тог града такође у Лондон. Др Аврамов је рекла да ће написати књигу о томе, не знам да ли је јер је годину дана касније преминула“, казао је Мирослав Дамјановић, и додао да он посједује снимак са те промоције.

Питање које се намеће је гдје су ту институције које треба да се баве прикупљањем и обједињавањем и систематизацијом и зашто јавност није упозната са страдањима Срба је питање које се понавља у „Српском св(иј)ету“ откад је отворена ова тема, па и у овом гостовању.

Говорећи о књизи, гости нам откривају да је предговор за књигу дала и професорица Надежда Винавер која се пита као и сви ми: „Треба установити број жртава, али треба одгонетнути откуд мржња. Откуд то да комшија или кум могу учинити нешто најзверскије свом ближњем? Она је дошла до закључка да је то због вјере“.

Говоре о покрштавању и уцјени Срба током више вијекова, и изражавају чврсте ставове да иза свега тога стоји Ватикан.

Како се то деси у толикој мјери и буде скоро заборављено, Дарио Мировић одговара: „Срби су народ праштања. Али треба злочинцу рећи шта је учинио, да би то била кочница за даља убијања. То је моје мишљење. „Око за око, зуб за зуб“ – то води до истребљења“.

Он даље описује оснивање НДХ и прве логоре, али и оснивање усташког покрета: „У Софији 1929. године је формиран усташки покрет, са циљем уништења Југославије и формирања НДХ. Младе усташе су прихватиле задатак да обилазе Херцеговину, Лику и та крашка поља, да налазе јаме и да им измјере капацитет колико људских тијела могу да приме. Они су већ тридесетих година прошлог вијека имали податке о тим јамама. Посебно у Лици и Херцеговини“.

Уредник ННК „Национал“ је у емсији изнио неколико специјалних података, један од њих су записане ријечи адвоката Виктора Гутића: “Он је рекао: „Ове српске цигане послаћемо у Србију. Једне железницом, а друге Савом без лађе. Непожељни елементи биће искорјењени тако да ће им се затрти сваки траг и једино што ће остати биће сјећање на њих. Сву српску гамад од 15 година па на више ћемо поубијати, а њихову децу сместити у клостере и од њих ће бити добри Хрвати“. Након овога су донијете законске одредбе, тако да су у НДХ потпуно озакоњени овакви злочини“.

На питање откуд финансије и наоружање, одговор је: Ватикан, Италија и Мађарска.

У другом дијелу емисије откривени су детаљи из књиге Николе Николића, који је три године непосредно након рата, ишао по Јасеновцу и вршио истраживање као љекар и бивши логораш, па су ти одломци и препричавања врло потресни.

Доктор Никола Николић је Хрват, католик, рођен у Дувну, а у гимназији у Тузли дружио се са др Младеном Стојановићем. Обојица су били чланови „Младе Босне“. Приступио је комунистичком покрету и био пројугословенски оријентисан. Бива ухапшен 1942. и доспјева у Јасеновац. Ту је провео непуних годину дана, када га размjењују. Вриjеме проведено у Јасеновцу је искористио не само да помаже логорашима, козарачкој дјеци посебно, већ и да помно биљежи све што је било од значаја: имена, мјеста, вриjеме, начине убијања, дао је и медицинску форму у виду дијагноза како физичких, тако и психичких поремећаја које су због сурових услова имали логораши, али и да опише патолошке пориве злочинаца. Доктор Николић се по ослобођењу логора Јасеновац бавио даљим истраживањем и између осталог, пребројао 256 гробница и утврдио страдање 600 – 700 000 Срба.

Све своје биљешке је систематизовао у књигу „Јасеновачки логор“ коју је објавио 1948. Књига је убрзо повучена из продаје и добар дио тиража је уништен. Дарио Мировић посједује један примјерак оригинала и процјењује да их данас има двадесетак. На основу овог издања Издавачка кућа ННК „Интернационал“ је штампала идентичну књигу 2015. Из ове књиге су настале и две друге: Јасеновачки логор – у пакленом котлу и Бела марамица Козарачка дјеца – Јасеновац.

Др Николић је по изласку своје књиге о злочинима у Јасеновцу и због проруске оријентације завршио на Голом отоку. И тамо је радио као љекар, па је спасао живот академику Драгославу Михаиловићу, који му се одужио писањем поговора књизи „Јасеновачки логор“, наводи Правда.

#stradanjasrba #jame #jasenovac #ndh #jasenovackilogor