Од првог транспорта Срба у злогласни аустроугарски логор у Добоју прошло је тачно 107 година. Сјећање на жртве које су пале за слободу не блиједе, причају чланови породица страдалих у логору. На обиљежавање су и ове године стигли ђаци из добојских школа.

„Дјед Крсто Обреновић, бака Јања и мајка Милка која је тада имала шест година. Довежени су овдје у теретним вагонима. Њих су двије остале зиве, а Крсто је овдје оставио своје кости“. каже Милкан Томичић.

„Гледамо као једну велику трагедију и што никада не би требали да заборавимо то што се Србима дешава кроз историју“, каже Драгиша Кузмић.

Памтимо, обиљежавамо и окупљамо се на мјесту страдања Срба. Стратишта и невино страдале жртвеникада нећемо заборавити, поручују из добојске градске управе.

„Да опињемо стално како сами себе тако и друге да се нама Србима никада више нешто слично не догоди“, каже Славко Ковачевић, замјеник градоначелника Добоја.

Српски народ мора да буде јединствен. Важно је да се уз сјећање на жртве које су пале за слободу бори за боље сутра будућих генерација.

„Рећу ћу оно што предсједник Додик веома често говори нема за српски народ слободе, а нема ни живота, осим у својој држави. Зато је јако битно да чувамо нашу Републику Српску“, каже Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске.

„Дајте да се ујединимо, да стварамо услове да се овдје љепше и боље живи да омалдину образујемо, школујемо и заустављамо овдје. Нигдје се љепше живјети не може“, каже Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ.

Ово је био први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. Кроз њега је прошло око 46.000 Срба. Страдало је њих 12.000. Међу њима су махом биле старије особе, жене и дјеца.