Први српски оркестар основан је у Крагујевцу 1831. године.

Обнова српске државе за вријеме Милоша Обреновића била је по угледу на водеће европске државе. Након што је Крагујевац постао пријестоница, а Милош стекао насљедну титулу и тиме осигурао да ће његова дјеца бити на пријестолу након њега, наставило се даљим уређивањем младе државе која је имала велики посао испред себе.

По угледу на европске дворове, кнез Милош, који је иначе волио музику и “имао танано чувство” за њу, предузима прве кораке на овом пољу и оснива “Књажеско-србску банду”. Била је то прва војна музика у Србији.

“Књажеско-србска банда” основана је 1831. године, као посебно одјељење гардијског батаљона у Крагујевцу. Кнежев брат Јеврем Обреновић основао је 1829. у Шапцу банду за потребе своје војске. Капел мајстор био је Јосиф Шлезингер, Јеврејин из Сомбора, који је на позив заповједника Шабачке нахије Јеврема Обреновића дошао у Србију из Новог Сада, гдје се у то вријеме налазио као капелник грађанске гарде. Своју музичку каријеру у Србији Шлезингер је започео као учитељ музике Јевремове дјеце.

Кнежева жеља била је да сви бандисти буду Срби “рођени у Кнежевини”. Поред музичке надарености кандидати су имали и обавезан љекарски преглед, зато што се тражило да буду здрави и јаког тјелесног састава, подсјећа портал Лепоте Србије. Старосна граница је била између 12 и 20 година. Банда је имала војни карактер, који је наглашаво и “китњасти мундир” у који су бандисти били одјевени. Када је оформљена, банда је имала 16 чланова, а послије три мјесеца 35 чланова и 12 разних инструмената (кларинет, фагот, контрафагот, труба, хорна, флаута, добош).

Популарни су били маршеви које је компоновао Шлезингер, логорски марш, мајорски марш, Чојковићев марш, апотекарски марш, руски марш, турски марш, као и народне пјесме, Браћо Срби радујмо се, Ајдук Вељко, Устај, устај Србине.