Црногорски краљ Никола први Петровић је написао 1867 године пјесму о Косову која је постала својеврсна народна химна Српског народа за ослобођење од Турака.

Онамо ‘намо (позната је и као Српска Марсељеза) је традиционална химна Црне Горе, коју је написао црногорски књаз Никола први, 1867. године.

Користила се као народна химна Краљевине Црне Горе, док је химна Убавој нам Црној Гори, некадашња химна Кнежевине Црне Горе, постала државна химна, подсјећа портал Башта Балкана.

Мелодију за ову химну компоновао је Фрањо Вимер, цетињски капелник чешке националности, по узору на једну пјесму о Гарибалдију.

Постоји тврдња да је ту пјесму написао заправо чувени Марко Миљанов али је приписана краљу, што је било уобичајено у то вријеме. Краљ Никола је у својим мемоарима написао да је то била војна химна Црне Горе.

ОНАМО, ‘НАМО …

Онамо, ‘намо, за брда она,

Говоре да је разорен двор

Мојега дара; онамо, веле,

Био је негда јуначки збор.

Онамо, ‘намо! да виђу Призрен!

Та то је моје – дома ћу доћ’!

Старина мила тамо ме зове,

Ту морам једном оружан поћ’.

Онамо, ‘намо – са развалина

Дворова царских врагу ћу рећ’:

„С огњишта милог бјежи ми, куго,

Зајам ти морам враћати већ!“

Онамо, ‘намо, за брда она,

Казују да је зелени гај

Под ким се дижу Дечани свети;

Молитва у њих присваја рај.

Онамо, ‘намо! за брда она,

Гђе небо плави савија свод,

На српска поља, на поља бојна,

Онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, ‘намо, за брда она,

Погажен коњ’ма кликује Југ:

„У помоћ, ђецо! у помоћ, синци!

Светит’ ме старца свет ви је дуг!“

Онамо, ‘намо! – сабљи за стара

Негова ребра да тупим рез

По турским ребрим’: да б’једној раји

Њом истом с руку рас јецам вез.

Онамо, ‘намо, за брда она,

Милошев, кажу, пребива гроб!…

Онамо!… Покој добићу души

Кад Србин више не буде роб.