СЉЕДЕЋЕ године биће 155 година од убиства најобразованијег српског владара 19. вијека, кнеза Михаила Обреновића, и 200 година од његовог рођења.

Познат по великом раду на пољу унутрашње и спољашње политике, с девизом: „Закон је највиша воља у Србији“, мало је познато да није умео да „ућутка“ своје срце, већ је своја осјећања преточио у чувену староградску пјесму „Што се боре мисли моје“.

Дуго се вјеровало да ју је посветио својој блиској рођаци Катарини Константиновић, коју није смио да ожени да му не би пао углед у народу и због тога што би му вјера бранила ту женидбу. Међутим, 2003. године откривен је оригинални документ са рођенданском честитком који је кнез Михаило упутио својој неузвраћеној љубави, Клеопатри Карађорђевић, унуци Карађорђа Петровића и ћерки Александра Карађорђевића, тадашњег кнеза Србије, сазнају „Новости“ од Нинослава Станојловића, историчара из Јагодине.

-Тај документ је пронашао покојни Дејан Обрадовић, кустос музеја у Крагујевцу, који их је откупио од једног колекционара. Народни музеј у Крагујевцу је исте године урадио репринт стихова са кратким биографијама Клеопатре и Михаила, које је такође написао покојни Обрадовић. Поред нотног записа за клавир пјесме „Што се боре мисли моје“, оригинални документ, штампан 1850. године у Бечу, поводом Клеопатриног петнаестог рођендана, садржи и поруку на француском „Овом приликом честитам њен рођендан“. Иначе, Клеопатра је била једна од једанаесторо дјеце Александра и Персиде Карађорђевић, која је рођена у емиграцији, у Крајови – наводи Станојловић.

-Наш народ и дан-данас има обичај да каже „не могу да му помогну ни бечки љекари“. То је важило и за Клеопатру. Њено тијело је балсамовано и смјештено у породичну кострурницу грофа Викенбурга у Бечу. Клеопатрин рођени брат краљ Петар Први Карађорђевић пребацио је њено тијело у крипту у Тополи. Пошто Милану мираз никако није стизао, тужио је кнеза Александра, о чему је чак писала и ондашња европска „жута“ штампа.

– Овај Јагодинац, кога је крстио кнез Милош Обреновић, касније се оженио Јелисаветом Цајом Цукић, ћерком Марије и Петра Цукића, окружног начелника у пензији, и рођеном сестром Косте Цукића, највиђенијег српског економисте тог времена – додаје Станојловић.