Православни вјерници обиљежавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Припреме за овај празник почињу 40 дана прије 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела.

Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Срби Божић обиљжавају од памтивијека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.

Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.