Храм Светог Георгија у бањалучком насељу Дракулић био је дословно мали да прими сав вјерни народ.

На Бадње вече, велики број вјерника остао је испред цркве, гдје је уз свету молитву наложен бадњак, те запаљене свијеће за покој душе преминулих, а за здравље и срећу живих укућана.

У сусрет сутрашњем најрадоснијем хришћанском празнику, најмлађи су се највише обрадовали пијукању у храму, а они старију су се угријали уз кувано вино и музику у порти храма.

Потом су сви заједно уживали у величанственом десетоминутном ватромету.

“Сјећам се, као да гледам, бака ме у цркву води, крај мене људи се љубе и вичу Христос се роди”, пјевало се у Дракулићу, српском страдалничком мјесту. Управо овдје и у Шарговцу и Мотикама, усташе су, без испаљеног метка, 1942. побиле све што је било српско.

Имена мученика уклесана су у унутрашњости Храма.