НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

,,ГЛАС ЦРНОГОРЦА“ СВЕ ОБЈАСНИО Срб сам, насљедник дичних прађедова, потомак крви и племена, неумрле сјенке Обилића!

08/01/2023

„Срб сам! На камену премјерену златом, Српкиња ме породила мајка. Она име надјела ми дивно: Срб, потомак крви и племена, неумрле сјенке Обилића”, стих је родољубиве пјесме ,,Приморац“ коју потписује Драго Пјевотић, а која је објављена у Цетињском ,,Гласу Црногорца“ још давне 1879. године.

 

 

Ево стихова:

Приморац

Срб сам! Ко пориче?

Злоба, завист, занешеност грдна,

Повадише крваве анџаре,

Силним махом на челик-ударцум

Највишег ми на свијету блага.

Срб сам!

На камену премјерену златом,

Српкиња ме породила мајка,

Она име надјела ми дивно:

Срб, потомак крви и племена,

Неумрле сјенке Обилића.

Срб сам!

Насљедник сам дичних прадједова,

Гола ст’јена челична бедема,

На обали украј мора сиња,

Распалога Душанова царства,

Срб сам!

Ја не тражим ничијега перјам

Да њим китим калпак и челенку,

Туђа мука залогај је горким

Како дошла, онако и прошла,

Него тражим што ми остануло,

У дијелак од очинства мога.

Срб сам!

Одраста’ сам међу ове ст’јене,

На голешу стрмених рудима,

Да се боорим с злобом и неправдом,

Да ми свете не газе олтаре.

Па громови загрмјели на ме,

Вражји пака’искестио зубе,

Да ме прождру,

Не сконча се борба!

Док стече на рамена главе,

Је ли прабда с данком забијели,

Да свакоме своје подијели.

,,Глас Црногорца“ 1879, Драго Пјевотић ,,Приморац“

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести