Душан Немањић, син краља Стефана Дечанског, цар од 1346. године и највећи српски владар свих времена умро је 20. децембра 1355. године.

Осим што су постављени темељи државности, што је донијет закон и поштовано право и правда, за вријеме првог српског цара – Душана Немањића, Србија се простирала на огромној територији на којој се данас налази неколико држава.

Постоји неколико занимљивих чињеница из живота цара Душана и државе којом је владао:

Душана је цијелог живота пратила прича о “оцеубиству”, писао је портал Дневно.

Цар Душан “Силни” како га данас зовемо, био је све оно што је српска властела чекала вијековима – способан, храбар и одлучан. Дао им је прилику да освајају, шире се и доносе ратни плен. Зато и не чуди што је највећи број српског племства, незадовољан попустљивом политиком према Бугарској и Византији, у сукобу Душана и његовог оца, тадашњег краља Стефана Дечанског, стао на страну младог краљевића.

Најраније у јесен 1330. године дошло је до отвореног сукоба сина “младог краља” Душана и оца краља Стефана Уроша трећег Дечанског. Из овог сукоба, Душан је изашао као побједник и оца је заточио у тврђави у Звечану.

Непосредно након Душановог крунисања Стефан Дечански је умро 11. новембра 1331. године и сахрањен је у својој задужбини манастиру Високи Дечани. Иако је званично умро природном смрћу постоје извори који тврде да је Душан попустио пред наваљивањем моћне властеле и одобрио, ако већ и није наредио, да се његов отац погуби.

Душанова Србија заиста је била “на три мора”

Под Душановом влашћу, српски утицај је проширен до обала Егејског мора и Свете Горе. За вријеме највећег територијалног освајања, српска држава се простирала на територијама данашње Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Албаније, дијеловима Хрватске, Босне и Херцеговине и наравно, Србије. Или, укупно преко 250.000 километара квадратних простора на коме су живјели Срби, Бугари, Грци…

Када се на Ускрс, 16.4. 1346. године у Скопљу прогласио за цара, титула Душана Немањића је гласила: “Стефан у Христу Богу благоверни цар свима Србима и Грцима, и странама бугарским, и цијеломе Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима”.

Ова велика држава се простирала од Дунава на сјеверу до Коринтског залива на југу. Граница на западу било је Јадранско, а на истоку Егејско море.

Древни византијски цареви су му били узор!

Иако је Византија из времена цара Душана већ била царевина на заласку Душан се по свему угледао на византијски двор и велике владаре из прошлости ове државе. Настојећи да се у свему понаша као византијски цареви који су били узор цијелом хришћанству, Стефан Душан је развио и широку законодавну дјелатност.

Душанов законик донијет 1349. и допуњен 1354. године врхунац је ових настојања. Закон је усвојен са циљем да се држава уреди прописима који би важили за цијело царство и подједнако за све поданике.

Међутим, интеграцију ових територија у јединствену државу спријечила је изненадна смрт Душана Немањића, на данашњи дан 1355. године, када је цару било око 45 година.

Цар Душан је можда био отрован

Чињеница да је цар Стефан Душан умро још увијек млад и у пуној снази, када се спремао на поход за освајање Цариграда, и данас оставља мјеста теоријама завјера – од оних крајње егзотичних, као што је прича она о проклетству Стефана Дечанског, до много прозаичнијих, као што је прича о тровању.