Књига позната као „Београдско четворојеванђеље“, која представља драгоцјен извор за упознавање прилика у Београду средином 16.вијека, је прва књига штампана у Београду, и то 17. августа 1552. године. Занимљиво је да је сваки сачувани примјерак књиге другачији.

Књигу је крупним ћириличним словима штампао Тројан Гундулић, члан Дубровачке колоније у Београду, у штампарији коју је основао кнез Радиша Дмитровић.

Зове се још и Четвороблаговестије. Садржи четири канонска јеванђеља.

Цртана слова су украшена стилизованим листићима или искићена бијелим лозицама. Тип слова и иницијала преузет је из старих српских рукописних књига (утицај средњовјековног сопоћанског сликарства).

Величина књиге је 20 пута 30 цм, а штампани простор на страници потпуно је испуњен текстом 14 пута 21,5 цм. Текст је сложен у 24 и 25 редова и има 211 листова.

Књига је украшена богатим орнаментима урађеним у куваном дрвету ораховине.

Четворојеванђеље садржи осам великих орнамената и 392 иницијала. Углови и спољне стране испреплетани су бијелим шарама.

Књига „Београдско четворојеванђеље“ спада у најбоља остварења старог српског штампарства, подсјећа портал Лепоте Србије.

Ова књига била је посљедње издање штампано за вријеме Османске власти у Србији, а Београд једини град на Балканском полуострву који је у 16. вијеку имао штампарију у којој су стваране књиге на српскословенском језику.

Крај 16. вијека обиљежен је рестриктивном политиком султана Селима Другог и донио је гушење даљих покушаја да се штампарска дјелатност колико-толико сачува. Овакво стање потрајало је наредна два вијек, све до обнове штампарства године 1831.

Својом старином, садржином текста, језиком, типографским и естетским особеностима Београдско Четворојеванђеље представља својеврсни споменик српске културе и писмености. Књига је заштићена законом као културна баштина од изузетног значаја.

Посљедња два листа садрже поговор који доноси увид о особеностима живота средњовјековног Београда и представља аутентично свједочанство времена у ком је настало.

Иако је имала богослужбену улогу, књига није настала под окриљем цркве. У то вријеме црква је, усљед материјалних околности, давала предност преписивачком раду. Изливање слова и штампање било је скуп посао.

Занимљиво је да је сваки сачувани примјерак књиге другачији.